Page images
PDF
EPUB

140

145

150

Па одатле отиште дората
и офера пољем пред сватов’ма.
Здраво дошла у Пролог планину,
На бусију прву ударила ,
На бусију Куне Хасан-аге,
Говори јој Куна Хасан-ага:
„А бора ти, млада сератлијо!
„Откуд идеш тако из далека ?
„Нијеси ли од Лијевна града ?
„Ја виђе ми свате Смиљанића?
И воде ли Мару Ђурковића?”
Одговара лијепа ћевојка:
„0 бора ми, из горе хајдуци!
„Ја сам таман из Лијевна града,
„Видио сам свате Смиљанића,
„Ал' не воде Мару Ђурковића:
„Не да мати Смиљанић-Илији,
Већ је мати Мару поклонила
„А некакву Куни Ҳасан-аги.”
Када Турчин ријеч разумијо,
Машио се руком у цепове,
Пак извади двадесет дуката,
Те их даје лијепој ђевојци:
„На то теби, млада сератлијо,
„Кад ти сађеш у кршне Котаре,
„Те се напиј вина и ракије.”
Пак одатле отиште дората
Док на другу удари бусију,
На бусију Шарац-Маҳмут-аге;
Пред Марију испадоше Турци,
Па говори Шарац Махмут-ага:

155

160

165 170

175

180

А бора ти, млада сератлијо !
„Отклен тако јеси запутио ?
„Нијеси ли“ од Лијевна града ?
Не виђе ли свате Смиљанића?
„И воде ли Мару Ђурковића ?"
Проговара лијепа ћевојка :
„А бора ми, из горе хајдуци!
„Ја сам главом од Лијевна града,
„Видио сам свате Смиљанића,
„Ал' не воде Мару Ђурковића:
„Не да мати Смиљанић-Илији,
„Већ је даје Шарац-Махмут-аги,
„Да је води у Босну поносну.”
Кад је Туре ријеч саслушало,
Фатило се руком у цепове,
Те извади двадесет дуката,
Па их даје лијепој ћевојци:
„На то теби, млада сератлијо,
„Кад ти сиђеш тамо у Котаре,
„Те се напиј вина и ракије.”
и одатле поћера дората,
Поћера га доље низ планину,
Те нaгaзи на трећу бусију,
На бусију Кудуз-Дел-Алије;
Бре да видиш Кудуз-дел-Алије!
Кад опази коња и јунака ,
Он му пође оштро говорити:
„Чујеш ли ме, млада сератлијо!
„Отклен идеш, од кога ли града ?
„Куд ли јеси тако запутио ?
„Не идеш ми од Лијевна града ?

185

190

195 200

205

210

„Не виђе мн свате Смиљанића ?
И воде ли Мару Бурковића?»
Говори му лијепа ћевојка :
А бора ми, из горе хајдуци!
„Ја сам јунак из Лијевна града,
„И

ја иђем у кршне Котаре,
„Да с напијем вина и ракије;
„Видио сам свате Смиљанића,
„Ал' не воде Мару Бурковића:
„Мајка Мару не да Смиљанићу,
„Beh hе мајка Мару поклонити
„А некакву Кудуз-Дел-Алији.”
То Турчину врло мило било,
Фатио се руком у цепове,
Па извади тридесет дуката,
Те их даје лијепој ћевојци:
„На то теби, млада сератлијо:
„Кад ти дођеш у влашке Котаре,
„Па се напиј вина и ракије.”
и одатле отиште дората,
Здраво прође све бусије редом,
Оде право у кршне Котаре;
А кад дође млада у Котаре
Ka . бијелој кули Смиљанића,
У авлиjу коња нагонила
и под кулом разјаха дорина,
Кад ево ти лијепе Анђуше,
Миле секе Смиљанић-Илије,
Брже лети низ бијелу кулу,
А да види какав јунак дође;
Када спаде доње на авлију,

215

220

225

[ocr errors]

99

Па сагледа лијепа јунака,

230 Биjаше се много зачудила Његовоме стасу и образу, Јер га таког ни виђела није; Једва Анђа сама себи дође, Па се врати на бијелу кулу,

235 Па матери својој казиваше: „Какав јунак у авлиjу дође, Таквог, мајко, ни виђела нисам: „Ја каква је стаса и образа ! Баш је љепши од сваке ћевојке, 240 „Већ чу ли ме, драга нано моја ! „Ако јунак буде на конаку, „Питај, мати, доброга јунака, „А јели се до сад оженио; „Ако Бог да и срећа донесе,

245 „Те с' не буде јоште оженио, „Ја һу млада баш за њега поһи, „Ја ли зањга, јал” већ ни за кога.” Мајка Анђи онда проговара : „Бре не преши, моја шћери драга! 250 „Док видимо, ко је и откуд је, „Што ми иђе тако по свијету.” За тим мало бјеше постајало, Ал' ево ти Смиљанић-Илије и он води кићене сватове,

255 Здраво прошли Пролога планину, Јер им нису ништа учинили Кад нејмаде лијепе ћевојке; Муком иду кићени сватови: Ни пјевају, нити пушкарају,

260

Барјактари савили барјаке ; Јера мисли Смиљанић Илија, Да је веће Мара одведена, За то с миром сватове проводи, Није ласно доћи без ђевојке! 265 Кад Илија дође у авлију, Пред њега је Анђа истрчала, Не пита га: „Како си ми, брате?" Beh му одмах ријеч проговара: „А чу ли ме, мој брате Илија! 270 „Откада си кулу начинио, „Ваки јунак није доходио, „Мој Илија, на бијелу кулу; „Ја га таквог нисам ни виђела, „Ни његова стаса ни образа:

275 „љепши јунак од сваке ћевојке ; „Већ, Илија, брате од матере! „Молим ти се, како брату моме, „Да ме дадеш овоме јунаку; „Ако ми ме њему дати не ћеш, „Нека знадеш, жива бит' не могу.” Кад Илија сестру разумијо, Одмах ти се беше досјетио, Да је главом Мара Бурковића, Пак Анђуши сестри проговара : „Анђелијо, моја секо драга ! „Није оно момак јабанција, „Већ је оно лијепа ћевојка „По имену Мара Бурковића.” Тад Илија грлом подвикује:

290 „Браћо моја, киһени сватови !

280

285

« PreviousContinue »