Page images
PDF
EPUB

295

„Bн пјевајте и пупке бацајте,
„Ево нама лијепе ђевојке !"
Па што ћу вам думит” лакрдију:
Ту Илија одведе ћевојку,
(дведе је у бијелу цркву,
Па је вјенча себи за љубовцу;
Лијеп пород шњоме породио:
Двије шћери и четири сина;
У младости инфери поудао,
у

старости сине иженио.
Бог сам знаде, јели тако било,
А ми браћо, да се веселимо!

300

73.

Жени дба Јова Сарајлије.

5

Запросио Сарајлија Јово
На далеко лијепу ћевојку;
По даљини ни далеко није:
Преко Босне у Херцеговину;
Ал' се с љутом змијом завадио,
с љутом змијом Лимуном хајдуком,
Тешко му се Лимун заклињао:
„А да би ме ве родила мајка,
„Већ кобила, која коње рађа!
„Не ћеш твоје загрлити злато
„У твојему шехер-Сарајеву.”
Тако стаде три године дана,
Пише књигу ђевојачка мајка:
„А мој зете, Сарајлија Јово!

10 15

20

25

„Ево има три године дана,
„Од како си испросио злато,
„Нит' је водиш, нит' одговор дајеш,
„Већ су мени свати додијали,
„Ја һу дати Мару за другога.”
Киьига дође Сарајлији Јову,
Књигу учи, грозне сузе рони;
Питала га остарјела мајка :
„А мој сине, Сарајлија Јово!
„Отклен књига, огњем изгорјела!
Те је тако жалостиво учиш

?
Мајци Јово право казиваше :
„А бора ми, моја стара мајко!
„Ова јї књига од моје пунице,
„Да ја идем и водим ђевојку,
„Али ће је дати за другога;
„Сјетуј мене, мила мајко моја!
„Ја како ћу провести ћевојку
„Од проклетог Лимуна хајдука ?"
Мајка Јову тихо бесједила:
„Сине Јово, жив ми био мајци!
„Купи, сине, киһене сватове,
Све јунаке младе нежењене,
„Који нејма ни оца ни мајке ,
„Кога нема нико зажалити;
„Хајде, сине, на срећу јуначку."
То је Јово мајку послушао ,
Те покупи до триста сватова,
Све јунака, младих нежењених,
Који нејма ни оца ни мајке,
Кога нејма нико зажалити;

30

35

[ocr errors]

40

45 50

55

60

Здраво свати гору пријеђоше
и дођоше двору ћевојачком;
Лијею их тамо дочекали:
Коњма даше зоби и сирена,
А сватов’ма господску вечеру;
Јова воде у бијеле дворе,
Бено сједи мајка и ђевојка.
Сви сватови рахат и весело,
Невесео Сарајлија Јово ;
Питала га ћевојачка мајка:
„А мој зете, Сарајлија Јово!
„Што си тако врло невесео?
„Ал' ти н”јесу твоје шуре драге?
„Ал' ти није у вољу вечера?
„Ал' ти није моја Мара драга?”
На то њојзи Јово одговара:
„ІПроћи ме се, ђевојачка мајко !
„Све је л'јепо у двору твојему,
„И моје су шуре мени драге,
Твоја Мара и одвише драга;
„Али ево јада изненада:
„С љутом сам се змијом завадио,
„С љутом змијом Лимуном хајдуком,
„Тешко ми се Лимун заклињао,
„Да ја не һу загрлити Мару
„У мојему шехер-Сарајеву.”
Насмија се ћевојачка мајка,
Пак је зету 'вако бесједила:
„Та не бој се једна страшивице!
„Moja jӱ Мара срца јуначкога,
„Здраво ће ти провести сватове. ”

65

99

70

75 80

85

[ocr errors]

90

99

Пак од земље на ноге скочила,
Она оде Мари у чардаке :
„А да видиш, моја шћери дpara!
„Тешко ти се Јово препануо
„Од некаква Лимун-харамбаше;
Већ чујеш ли, моја шћери драга!
„Кад будете близу Романије,
„Тада зовни ручнога ћевера:
„Ој ћевере, мој злаћен прстене!
„Дај ти мени коња најбољега,
»„Бритку сабљу твога брата Јова,
»» А и твоје двије Даницкиње,
Све

у чисто заљевене Злато;
и још дај ми твоје одијело:
»» Ја ћу сама преко Романије.”
Кад у јутру јутро освануло
и пођоше кићени сватови,
Поведоше лијепу ћевојку ;
Кад су били близу Романије,
Тад' ђевојка говори ђеверу,
Што је бјеше научила мајка;
То је ђевер снаху послушао,
Обуче је што се љепше може,
и даде јој свијетло оружје:
Бритку сабљу свога брата Јова,
А и своје двије Даницкиње,
Све

у чисто заљевене злато; и даде јој коња најбољега ; А кад Мара коња посједнула, Беверу је своме говорила : „Ој ђевере, мој злаһен прстене !

95

100

105

[ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

„Кад пријеђем преко горе чарне,
„Бе су ваши пребијели двори?
„По чему их могу познавати?»
Бевер снаси тихо говорио :
„Снахо моја, од злата јабуко!

Ако Бог да и срећа јуначка,
„Те ти здраво преко горе пређеш,
„У широку пољу Сарајевском
„Ту hеш внфет” дрво бадемово,
„Под бадемом чардак од биљура,
„То су наши бијели дворови.”
Оде млада преко горе чарне,
Пјевајући, гору проклињући:
„Бог т” убно, горо Романијо !
Бе у теби капи воде нејма,
Дошло ми је мога коња клати,
„Да с' напијем крвце од коњица.”
У то доба хајдук иза јеле,
Под ђевојком коња уФатио:
„Стан” причекај, царева делијо!
Даһу теби и воде и вина:
„Кажи право, тако био здраво!
Те си синоћ на конаку био ?”
Ал' говори племенита Мара:
„Ја сам синоћ на конаку био,
Бе сватови дошли по ћевојку
„Из лијепог шехер-Сарајева,
„Хоһе свати да воде ћевојку,
Али не да ћевојачка мајка:
Бевојка се разбољела љуто;
„Те су они рока оставили,

125

130

[ocr errors]

135

« PreviousContinue »