Page images
PDF
EPUB

140

145

150

„Оставили до 'Бурђева дана, „Докле буде траве за коњица, „За јунаке младих јагањаца. Проговори Лимун харамбаша: „Дала теби, царева делијо! „Кад си мени право казивао, „Да не губим млађане јунаке, „Да не цв'јељам жалостиве мајке.” Пак наточи златан Кондир вина, Те rа даје на коња ћевојци; Ал му вели лијепа ћевојка: „А бора ти, Лимун-харамбаша! „Даруј мени овај кондир златан; „А тако ми моје вјере тврде! „Докле дођем у Стамбола града, „Послаһу ти двије демишћије Све у чисту заливене злату. Даде хајдук од злата кондира, Мара оде преко Романије Пјевајући, коња играјући. Кад је cишла к пољу Сарајевском, Угледала дрво бадемово, Под бадемом чардак од биљура, А пред двором три кола играју, У колу је cека Јованова, Колом игра, колу пјесму каже, Припијева брата и невјесту; Сjаха с коња прелијепа Мара, с коња сјаха, у коло се Фата До лијепе Јованове секе, Пољубн је и два и три пута:

153

160

165 170

175

„Дај муштумук, Јованова секо!
„Ето теби браће и невјесте.”
Ражљути се Јованова сека,
Из кола се млада истргнула.
У то доба Јово и сватови,
Куне сека свога брата Јова:
„Бог т убио, мој брате Јоване!
„Што ти шаљеш незнане јунаке ?
„Уфати се до мене у коло,
„Пољуби ме и два и три пута.”
Насмија се Сарајлија Јово:
„Није оно незнана делија,
„Већ је оно драга снаха твоја.”

180

74.

Женидба Пле шикосе Павла.

5

Мили Боже, чуда великога!
Да л' пуцају Задарски топови ?
Да л' духају приморски вјетрови,
Те удара jека у планину ?
Нит” пуцају Задарски топови,
Ни духају приморски вјетрови;
Већ сватови и воде ћевојку,
Они мећу һумишли пиштоље.
Кад биjaxy друму на раскршћу,
Ал' говори лијепа ћевојка:
„0 чу ли ме, куме и ђевере!
„Зазор ми је у вас погледати,
„А камо ли с вама говорити;

10 15

20

25

„Земан дође, ваља говорити:
„Кад сам била лудачка код мајке,
„Просно ме Плетикоса Павме
„Седам пута у седам година,
„Он просио, не даде ме мајка,
„С мене Павле оде у хајдуке 65),
„И сад њега у хајдуке кажу
„У некакој Кунари планини,
„ШІњиме кажу тридесет хајдука :
„Бојати се Плетикосе Павла."
Ал' говори куме и февере:
„Не будали, наша мила снахо!
„Ако има Плетикоса Павле,
„Ако има тридесет хајдука,
„У нас има шездесет сватова,
„Не см'је Павле на нас ударити."
Тек што они у ријечи били,
Али пуче тридесет пушака,
На мах пуче из горе зелене,
Мртвих паде тридесет сватова;
Опет пуче тридесет пиштоља,
Опет паде тридесет сватова ;
Сама оста на коњу ћевојка,
А допаде Плетикоса Павле,
Те увати коња под ћевојком,
Одведе га врху на планину,

30

35

65) Догађало се и у наше вријеме, да момак с дјевој

ке ошиде у хајдуке, н, п. кад му је не даду, нли кад му је ко препроси (испрощену или док се још није оканно просити је) или отме.

он

40

45

50

Па он сједе пити рујно вино,
Служи му га лијепа ћевојка.
Но ћевојка млада невесела,
Она рони сузе од очију,
А пита је Плетикоса Павле:
„A Бога ти, лијепа ћевојко!
„Кака ти је голема невоља,
„Те прољеваш сузе од очију ?
„Ал' ти нисам лијеп фувегија ?
„Ал' ти нису по һуди сватови ?
„Ал' ти жалиш милосна ђевера?
„Ако жалиш милосна ћевера,
„Ја имадем Милића сестрића,
„Којино је љепши од ћевојке,
„Он ће бити ћевер до ћевојке."
Но говори лијепа ћевојка :
„Господару, харамбаша Павле!
„Ја не жалим тога ни једнога :
„Ти си мене лијеп фувегија,
„А добри су кићени сватови,
„Лијеп ти је Милићу сестрићу,
„Може бити ђевер уз ђевојку ;
Но је мене данас најжалије,
„Што ја немам свиленога дара,
„Да дарујем киһене сватове,
„Већ остаде друму на раскршћу.”
Превари се ІІлетикоса Павле,
Те дозивље Милића сестрића:
„0 чу .' мене, дијете Милићу!
„Узми ујну за бијелу руку,
„Па је води друму на раскршће,

55

60

[ocr errors]

65

70

[ocr errors]

75

80

85

Те су оно евати нзгинули, Те нађите свилене дарове, Донесите врху на планину." Кад то зачу дијете Милићу, Узе ујну за бијелу руку, Одведе је друму на раскршће. Но да видиш лијепе ћевојке ! Каде нађе свилене дарове, Она оде од лева до меша , Те дарује по друму сватове : Свакога је свата покривала, Покривала свиленом кошуљом, А по глави везеним јаглуком; Каде нађе милосна ђевера, Тад” говори лијепа ћевојка : ођевере, мој злаћен прстене ! „Скоро ти ми на прсту бијаше, „Скоро бјеше, па некуд отиде ! „Што ли си се на ме наљутио, „Те м” не водиш за бијелу руку, „Да дворимо кићене сватове ?" Мртва глава не зна говорити ! Заплака се лијепа ћевојка, Па га покри срмали кошу.ьом, А по глави злаћеним јаглуком, Па отиде од меша до меша Докле нађе милоснога кума, Па га љуби у скут и уруку, и говори лијепа ћевојка : Ао куме, моје јарко сунце ! „Добро ти ме беше огријало,

[ocr errors]

90

95

100

« PreviousContinue »