Page images
PDF
EPUB

76.

Тирјак и Грчић Манојло. .

5

10

Или грми, на' се земља тресе,
Или бије море о мраморје ?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нити бије море о мраморје:
Кнез Милутин жени свога сина ,
Окумио кума Владисава,
Старог свата млада Велисава,
Свога ћиру девер” до девојке;
На пооду свeтoвao Киру:
„Ao Биро, моје чедо драго !
„Кад дођете у Дрекаловиће
„Код војводе нова пријатеља,
„Старијега паз” ка” родитеља,
„А млађега као браца свога;
„Не чин” крви брату на весељу.
Па с' оданде свати подигнули,
и одоше у Дрекаловиће
Ка војводи нову пријатељу.
Игра Бира с пријатељицама,
Играли су за три бела дана;
Кад с учини међ” сватови кавга,
"Бира иде, те кавгу замири;
Опет игра с пријатељицама.
Кад четврти данак освануо,
Онда ћира точе беседити:
„Баба ми се на конака нада."
Изведоше госпођу девојку,

15

20

25 30

35

40

Предадоше ручнoмe деверу,
Дигоше се свати путовати.
Кад дођоше у клисуру тврду,
Сви прођоше пијани сватови,
А остаде Бира и девојка ;
Кад су били сред клисуре тврде,
Пуче пушка из клисуре тврде,
Да удари девера девојки;
Ал' Бог даде, ране не зададе,
Од главе му скиде киһен калпак,
Ладе калпак на земљицу црну;
Скочи Бира од коња витеза,
Узе калпак па метну на главу,
Коња даде госпођи девојки :
„Држде, снашо, коња брацинога,
„Да погледам, ко то пушке баца.”
Кад онамо девере Кирјаче,
Пушке баца Грчићу Манојло;
Па једну је пушку избацио,
A другу је Фришко напунио,
У итошти шипку преломно,
Те не може зрно да сатера.
А кад дође девере Тирјаче,
Удари га шестопером златним,
Шестопером у плеһе јуначко,
Јадно Грче паде земљи чарној,
Њему 'Бира савезао руке,
Одведе га госпођи девојки;
Грли ћира госпођу девојку:
Благо брацу, кад си тако верна!
„Кад си брацу коња додржала!”

45

50

55 60

65

70

Па уседе на коња витеза, Удари га оштрим мам узама , Па достиже кићене сватове: „Фала куме, Фала стари свате! Оставиcте м” у клисури сама , „На сирома изгубити главу, „У мало ме Грче не изеде.” Онда вели куме и старојко: Немој, Биро, наше чедо" драго! . „Не чин” крви брацу на весељу, „Него се ви Богом побратите, „А лепо је и бити и рећи, „Два девера код једне девојке.” То је ћира свате послушао, Те Грчету одрешио руке. Кад дођоше кули Комненовој, Онде свати конак учинили, Два девера у кулу с девојком, А сватови да чувају стражу; Гди је стража од пијани људи ? Гди ко стао, ондe и легао, Гди легао, ондe и заспао; А устало Грче невијерно, Украло је од Бире ножеве, Уд'ри 'Биру у срце јуначко, Погоди га кроз снащину руку, А заришта жалосна девојка : „Јао 'Биро, рођени девере! „Ја һу моју преболети руку, „А.” ти твоју рану никад не hеш.” Уста 'Бира на ноге јуначке,

75

80

85 90

[ocr errors]

95

100

Па избаци пушку кубурију:
„А на ноге, киһени сватови!
„Време нам је да ми путујемо.”
Пођипаше кићени сватови:
„А што си се помамио, Биро?
„Јоште није путовати време.
А приступа жалосна девојка,
Распиње му пуца на домами,
Па му црпе крвцу из недара:
„Јао Биро, рођени девере !
„Ја ћу моју преболети руку,
„Ал' ти твоју рану никад не һени.”
Јунаку је невоља голема :
Сест' не може, а лећи не може ;
Опет баци пушку кубурлију:
„А на ноге, киһени сватови!
„Време нам је већ да путујемо.”
Пођипаше киһени сватови,
Сваки свога коња опремно,
Тира спрема свога и снашина;
Дигоше се с Богом путовати,
Пријеђоше гору Чичавицу,
Пријеђоше гору Ступчаницу,
Па сиђоше на воду Цетињу:
Који пије, који се умива,
Који поји коња на Цетињи;
Девер Тира поче беседити:
„Чујеш ли ме, да мој мили куме !
„И чујеш ли Велисаве стриче!
„Приватите госпођу девојку,
То је снаша и моја и твоја,

105

110

115

120

99

„То је добро и моје и твоје;
„Ја ћу иһи на муштумук баби.”
Па се диже, оде двору своме ; :
Под Никшићем дивно коло игра,
У том колу сестра Кирјакова,

125 Све је коло главом надмашнла, Далеко је Тиру угледала, ' Па отрча на муштулук баби: „Красни бабо, Милутине кнеже! Ето Тире, а нема сватова!"

130 А кад Пира дође двору своме, Своме баби поче беседити: „Красни бабо, Милутине кнеже !

Нисам ли ти бесе,дио, бабо, „Да не просиш прошене девојке ? 135 „Привати ме са коња витеза, „Спусти мене на зелену траву, „Пак ти седи поред мене. бабо, „Да ти метнем на криоце главу, Ти ми метни на срдашце руку.

140 Привати га Милутине кнеже, Привати га са коња витеза, Спусти њега на зелену траву, Па му узе на криоце главу, и метну му на срдашце руку.

145 Девер Тира поче беседити: „Чујеш ли ме, мој рођени бабо! „Девојка је испрошена била, „Испросно Грчићу Манојло, А ти си је препросио, бабо!” 150 То изрече девере Tiнрјаче,

« PreviousContinue »