Погибе ми братац Ибраиме „Насрид равна поља Ливанскога, „Притече му Горетићу Павле,
Он му русу одсијече главу."
Кад му братац ричи разумно,
Нејма када да седла коњица,
Већ на гола скаче коња свога,
Пака иде на то поље равно ;
Најде мртва брата Ибраима,
Пака га је липо пожалио:
„Добри брате, што не гледаш на ме? "Али си се на ме расрдио, „Да ти нисам на индату био?" Пак узима дивит и артију, И написа листак књиге биле, Тер је шаље Горетићу Павлу, У књизи је Павла побратио : „Богом брате, Горетићу Павле!
Пошљи мени мога брата ђорду, „Даһу тʼ за њу липо дуговање,
Штоно би ти и за брата дао, „Да ми г будеш жива оставио.” А њем Пава књигу отписује: „Вира моја, бего Селман-бего! Ја се твога Бога не одричем; „Ниј” у мене твога брата ђорда, „Посла сам је Сплиту бијеломе,
Нека виде и наша господа,
„Како Турци окивају ђорде."
Бој Арађана с | Комадинцима.
Пије вино Србин Тукелија
У Араду на крајини граду,
Шњиме пију четири аднађа:
Аднађ Баја и Рчковић Пеја,
Аднађ Бурка од бијеле Сенте,
И Остоја аднађ од Арада.
Тукелија чашу напијао:
„Здрава да сте, четири аднађа!
„Ни у моје, ни у ваше здравље,
„Ни у бана, ни у ђенерала,
„Ни у оног Јосифа ћесара;
„Већ у здравље онога јунака,
„Кој донесе језик од Калвина
„Од Пишпека и од Комадије,
„Од Сомоша шора Луторанског."
Рчак Пеја земљи погледао,
Док аднађем очи сагледао,
Па он ђипи на ноге јуначке,
Тукелији нуз чашу поигра:
„На част теби игра, Тукелија,
„Донећу ти ја Суногу жива,
„А камо ли језик од Калвина!
„Ал’дај мени тридесет катана
„Да изберем из Арада града
„По избору, кога бољег знадем.
Вели њему Србин Тукелија:
„Рчак-Пејо, моје десно крило !
„Не браним ти, море, ни сав шерег,
А камо ли тридесет катана!"
Онда ђипи млади Рчак Пеја,
Те изабра из Арада града,
Он изабра тридесет катана,
Па и води двору Тукелијну.
Вели њима Србин Тукелија:
„Арађани, моји соколови!
„Пијте вино, ал' памет штедите.”
Па на слуге попреко погледа :
„Слуге моје, донесите вина,
„Нека пију млади Арађани."
Пише вино до први петала,
Сваки с фали на десет Калвина,
Аднађ Баја фали с’на петнаест,
Рчак Пеја на двадесет и пет.
Кад су први петли запевали,
Устадоше два аднађа млада,
И устаде тридесет катана,
Па на добре коње уседоше,
Потегоше пустој Комадији,
Ал беседи Србин Тукелија:
„Рчак-Пејо, моје десно крило!
„Та ја знадем, да сте јогунице,
„Ид'те мудро, не гините лудо;
"Ал' изгинʼте, мени не идите
„Без никаква језика Калвинског.”
И одоше пустој Комадији.
Бела и је зора забелила
Баш под пустим шанцем Комадијом,
Калвинска и потпазила стража
Са пустога шанца Комадије,
Доказала Суног-ђенералу:
,Господине, Суног-ђенерале!
„Ево има баш под нашим шанцем,
„Има овде цео један шерег,
„Чини ми ске, да су Арађани."
Онда ђипи Суног-ђенерале,
Посла страже на четири стране:
„А на ноге, калвини Маџари!
„Скупљајте се шанцу Комадији.”.
Скупише се Калвини у шанац.
Кад то виде млади аднађ Баја,
Он уседе на коња својега,
И уседе тридесет катана,
Рчак Пеја мрда око седла,
Док Калвине по шанцу преброји,
Па беседи мали Рчак Пеја:
„Драга браћо, млади Арађани!
„Кад пијасмо вино у Араду
„Код нашега Србин-Тукелије,
Сваки с фали на десет Калвина, „Аднађ Баја Фали с на петнаест, „Ја се фалим на двадесет и пет; „Сад њи триста, а нас је тридесет: „На свакога по десет, већ нема." Ал' је Срна коња разиграо, Загони се међу Маџарију; Вели њему Суног ђенерале: „Море курво, Срно барјактаре! ,,Далеко си занео челенку,
Чини ми ске, изнети је не ћеш."
Ал беседи Срна барјактаре:
„Јали, море, моју не изнети,
„Јали твоју шњом на пар однети."
Па катане уд'риш на калвине,
И млого се бише и гонише,
У трипут и на шанац нагнаше;
Ал беседи Суног ђенерале:
„Море курве, калвини Маџари!
„Кад пијете вино по биртови
„И по нашој пустој Комадији,
Сваки с фали по на две катане;
„Сад вас триста, а њи је тридесет,
„Па што чини тридесет катана!"
Ал беседи мали Рчак Пеја:
„Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо!
„Стани мало, друштво да гледамо.” 105 Стаде Баја, те гледају друштво;
Фала Богу, све у скупу друштво,
Ал' је рањен Срна од Арада,
Још му рана није дотешчала,
Никаквоме не казује другу;
Пак се опет бише и гонише,
И Калвине натраг подузбише,
Аднађ Баја уфати аднађа,
Рчак Пеја уфати Суногу,
Баш Суногу, главом ђенерала,
Ал притрча Срна од Арада,
С ђенерала ујагми челенку,
С својом на пар у Арад ј' однесе;
А од триста Калвина Маџара,
Од три стотин утекло и тридест.
|