Бошњаци на Москову.
Полећела два врана гаврана Од Озије испод Московије, Крвава им крила до рамена, И крвави кљуни до очију; Три четири земље прелећеше: Каравлашку и Карабогданску, Скендерију и Уруменлију; Одлећеше на Херцеговину, Долећеше до равна Загорја,
Вијају се и два и три сата, Ни на чије дворе не падоше Да ђе би се мало одморили, Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше. Кад падоше, оба загракташе, А низ беден крила отпустише, Крваво им одлијеће перје, Оно пада на срчали пенџер, Вјетар носи кади у одају. А кад када љуте јаде виђе, Она иде пред бијелу кулу, Тури очи на бијелу кулу, А кад виђе два врана гаврана, Са њима се када разговара : Богом браћо, двије тице вране! „На вама су чудна обиљежја :
„Крвава вам крила до рамена, „И крвави кљуни до очију;
Чије сте се крви напојили? „Одакле сте скоро полећели? „Нијесте ли од доње крајине, „Од Озије испод Московије? „Јестел видʼли млогу Турску војску? „Јесте л’вид’ли Бећир-пашу мога, „И његова брата Хасан-бега, „И мојега сина Осман-бега, „И синовца Саку Смаил-агу, „И нашега Омер-пеливана, „И старога Дрнду барјактара, „И остале Турске поглаваре? „Јели здрава и весела војска ? „Играју ли коњи под момцима ?
„Вијају л’ се на алај барјаци ?
„Љуте ли се Турци, како вуци? „Јел' мој паша серашћер пред војском? „Опрема ли чете у планине? „Доводе л' му робља свакојака ? „Имал доста влаха 96) у синџиру, „И код њега танкијех робиња? „Стоји л писка влаха у синџиру? „Играју л' му влахиње робиње? „Јел’ми како паша задобио ? „Води ли ми робља Московскога, „Које ће ме вјерно послужити? „Јесу л' Турци шићар дијелили, „Јесу л' паши старјешинство дали? 55
96) И овдје власи значи хришћани (Москови), а влахиње хришћанке (Московске жене и дјевојке).
„Иде ли ми паша Бећир-паша ? „Кад ће доћи, да се њему надам ?" Њој говоре два врана гаврана : „Посестримо, було пашинице? „Ради би ти добро казивати, "Ал' смо слабо добра и виђели; Казаћемо, кашто смо виђели : „Јесмо скоро код Озије били,
„Све смо видели, за које нас питаш; „Била здрава и весела војска, „И играше коњи под момцима, Вијаше се на алај барјаци, „Љутише се Турци како вуци,
„И твој паша серашћер пред војском, „Опремаше чете у планине, „Доводе му робља свакојака, „Има доста влаха у синџиру, „И код њега танкијех робиња; „Пропишташе власи у синџиру, „Проиграше влахиње робиње „За невољу, ка за добру вољу; „У твог паше до седам робиња, „А у твога сина Осман-бега
у њега три танке робиње, „У онијех других пеливана "У ког двије, у ког по четири." Онда вели Бећир-пашиница: „Ја два врана, два по Богу брата! „Обадва сте млади за бакшиша." Пође њима бакшиш донијети; Њој говоре два врана гаврана:
„Стан'де, кадо, ал' су јади страга: „Био ти је паша задобио, ,,Не даде му ђаво, да учува, „Већ он пође даље у Русију; „А кад видла Московска краљица, „По имену госпа Јелисавка, „Под Турке је лагум поткопала, „И на лагум Турке намамила; „Кад лагуму живу ватру даде, „Одлетише под небеса Турци, „Трећи дан су из неба падали.” Онда вели Бећир-пашиница: „Јо два врана, јада големога!".
Моја кадо, још ту јада нема, ,,Сад ћемо ти јаде да кажемо : „Што иза тог остаде Турака, ,,Ев' намаче Московска краљица "Шест стотина хиљада коњика, "Све катане љута оклопника, „Наћераше на Озију Турке; Ту је Турска изгинула војска: „Великијех дванаест везира, Осим малих паша ић'-туглија
„И од Босне осамдесет бега 97)." Опет вели Бећир-пашиница:
97) Од другога, у осталоме много рђавијега пјевача слушао сам овдје Босанске поглавице по имену овако:
Од Загорја два Ченгијћа млада,
Од Никшића два Париповића, Од бијела Колашина града,
Од њег, кадо, два Мекића млада;
„Јо два врана, јада големога!" „Моја кадо, још ту нема јада, "Сад ћемо ти горе да кажемо: Твога пашу жива уватише „И твојега сина Осман-бега, „У ордију њину одведоше; „Ал’твој паша нађе пријатеља, „Пријатеља са Херцеговине, „По имену Црнојевић-Саву,
Од онога поља Бијелога,
Од њег’, кадо, до два Кучевића; Од Плеваља два Дрндића млада, Од Чајнича до два Батотића, Од Горажда до два Сијерчића, Са Хаџијћа два бега Хаџијћа, А од Праче двије Еренлије, Са Гласинца два Шаин-пашића,
Од бијела шера Рогатице,
Од њег, кадо, два Пашића млада ; Од бијела шера Вишеграда До два бега, двије Новалије; Од бијела шера Сребрнице, Од њег, кадо, два Барјамовића ; Од Зворника до два Виданћа,
А од Тузле Тузла капетане, А од Кладња Рамо барјактаре, Од бијела шера Сарајева, Од њег, кадо, до четири бега : Два Морића, два Алил-башића ; Од Високог наша Хасан-паша, Од Градашца два Градашчевића, Из Крајине Рустан барјактаре.
« PreviousContinue » |