Бошњаци на Москову.
Полећела два врана гаврана
Од Озије испод Московије,
Крвава им крила до рамена,
И крвави кљуни до очију;
Три четири земље прелећеше:
Каравлашку и Карабогданску,
Скендерију и Уруменлију;
Одлећеше на Херцеговину,
Долећеше до равна Загорја,
Вијају се и два и три сата,
Ни на чије дворе не падоше
Да ђе би се мало одморили,
Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше.
Кад падоше, оба загракташе,
А низ беден крила отпустише,
Крваво им одлијеће перје,
Оно пада на срчали пенџер,
Вјетар носи кади у одају.
А кад када љуте јаде виђе,
Она иде пред бијелу кулу,
Тури очи на бијелу кулу,
А кад виђе два врана гаврана,
Са њима се када разговара :
Богом браћо, двије тице вране!
„На вама су чудна обиљежја :
„Крвава вам крила до рамена, „И крвави кљуни до очију;
Чије сте се крви напојили? „Одакле сте скоро полећели? „Нијесте ли од доње крајине, „Од Озије испод Московије? „Јестел видʼли млогу Турску војску? „Јесте л’вид’ли Бећир-пашу мога, „И његова брата Хасан-бега, „И мојега сина Осман-бега, „И синовца Саку Смаил-агу, „И нашега Омер-пеливана, „И старога Дрнду барјактара, „И остале Турске поглаваре? „Јели здрава и весела војска ? „Играју ли коњи под момцима ?
„Вијају л’ се на алај барјаци ?
„Љуте ли се Турци, како вуци?
„Јел' мој паша серашћер пред војском?
„Опрема ли чете у планине?
„Доводе л' му робља свакојака ?
„Имал доста влаха 96) у синџиру,
„И код њега танкијех робиња?
„Стоји л писка влаха у синџиру?
„Играју л' му влахиње робиње?
„Јел’ми како паша задобио ?
„Води ли ми робља Московскога,
„Које ће ме вјерно послужити?
„Јесу л' Турци шићар дијелили,
„Јесу л' паши старјешинство дали? 55
96) И овдје власи значи хришћани (Москови), а влахиње хришћанке (Московске жене и дјевојке).
„Иде ли ми паша Бећир-паша ?
„Кад ће доћи, да се њему надам ?"
Њој говоре два врана гаврана :
„Посестримо, було пашинице?
„Ради би ти добро казивати,
"Ал' смо слабо добра и виђели;
Казаћемо, кашто смо виђели :
„Јесмо скоро код Озије били,
„Све смо видели, за које нас питаш;
„Била здрава и весела војска,
„И играше коњи под момцима,
Вијаше се на алај барјаци,
„Љутише се Турци како вуци,
„И твој паша серашћер пред војском, „Опремаше чете у планине, „Доводе му робља свакојака, „Има доста влаха у синџиру, „И код њега танкијех робиња; „Пропишташе власи у синџиру, „Проиграше влахиње робиње „За невољу, ка за добру вољу; „У твог паше до седам робиња, „А у твога сина Осман-бега
у њега три танке робиње, „У онијех других пеливана "У ког двије, у ког по четири." Онда вели Бећир-пашиница: „Ја два врана, два по Богу брата! „Обадва сте млади за бакшиша." Пође њима бакшиш донијети; Њој говоре два врана гаврана:
„Стан'де, кадо, ал' су јади страга:
„Био ти је паша задобио,
,,Не даде му ђаво, да учува,
„Већ он пође даље у Русију;
„А кад видла Московска краљица,
„По имену госпа Јелисавка,
„Под Турке је лагум поткопала,
„И на лагум Турке намамила;
„Кад лагуму живу ватру даде,
„Одлетише под небеса Турци,
„Трећи дан су из неба падали.”
Онда вели Бећир-пашиница:
„Јо два врана, јада големога!".
Моја кадо, још ту јада нема,
,,Сад ћемо ти јаде да кажемо :
„Што иза тог остаде Турака,
,,Ев' намаче Московска краљица
"Шест стотина хиљада коњика,
"Све катане љута оклопника,
„Наћераше на Озију Турке;
Ту је Турска изгинула војска:
„Великијех дванаест везира,
Осим малих паша ић'-туглија
„И од Босне осамдесет бега 97)."
Опет вели Бећир-пашиница:
97) Од другога, у осталоме много рђавијега пјевача слушао сам овдје Босанске поглавице по имену овако:
Од Загорја два Ченгијћа млада,
Од Никшића два Париповића,
Од бијела Колашина града,
Од њег, кадо, два Мекића млада;
„Јо два врана, јада големога!"
„Моја кадо, још ту нема јада,
"Сад ћемо ти горе да кажемо:
Твога пашу жива уватише
„И твојега сина Осман-бега,
„У ордију њину одведоше;
„Ал’твој паша нађе пријатеља,
„Пријатеља са Херцеговине,
„По имену Црнојевић-Саву,
Од онога поља Бијелога,
Од њег’, кадо, до два Кучевића;
Од Плеваља два Дрндића млада,
Од Чајнича до два Батотића,
Од Горажда до два Сијерчића,
Са Хаџијћа два бега Хаџијћа,
А од Праче двије Еренлије,
Са Гласинца два Шаин-пашића,
Од бијела шера Рогатице,
Од њег, кадо, два Пашића млада ;
Од бијела шера Вишеграда
До два бега, двије Новалије;
Од бијела шера Сребрнице,
Од њег, кадо, два Барјамовића ;
Од Зворника до два Виданћа,
А од Тузле Тузла капетане,
А од Кладња Рамо барјактаре,
Од бијела шера Сарајева,
Од њег, кадо, до четири бега :
Два Морића, два Алил-башића ;
Од Високог наша Хасан-паша,
Од Градашца два Градашчевића,
Из Крајине Рустан барјактаре.
|