Page images
PDF
EPUB

„С Taтoмиром и с Груицом младим ;
„На Софији граду бијеломе,
„Онђе бјеше Грчић у Манојло; 120
„На Кратову граду бијеломе,
„Онђе бјеше Кратовац Радоња;
„На бијелу граду Куманову,
„Онђе бјеше Костадине бего;
„На Солуну граду бијеломе,

125
„Оне беше војвода Дојчине;
„На Прилипу граду бијеломе,
„Онђе бјеше Краљевићу Марко.
„Па чу л', селе, Маргита ћевојко!
„Све то бјеху наше војеводе, 130
„Све су били, па су преминули,
„Који, селе, они починуше,
„А који ли они изгинуше;
„Данас тога нема ни једнога,
„Сам остаде у Сријему Рајко, 135
„Као суво дрво у планини;
„Шта ће себе, шта ми ће Сријему ?
„А шта ми ће у Ср'јему Турцима?”.
Па извади ноже од појаса,
Удари се посред срца жива,

140 Мртав паде на земљицу црну. Рајко паде, Маргита допаде; Пишти љуто, како змија љута : „Браћо моја, Српске војеводе! „Како бисте, како преминусте,

145 „А како ми робље 12) остависте! г) Робље овдје значи жене и дјеца, као што се ну го. вору може чути.

„Робље ваше све Турско подножје,
„Намастири Турске потпрдице;"
Па довaти Рајкове ножеве,
Удари се посред срца жива,

150 Мртва кужна 13) покрај Рајка паде.

11.

Цар Сулеман и Савова шријар.

5

Дозивао царе Сулемане,
Дозивао ћуприлијһ-везира :
„Вјерна слуго, Ћуприлијһ-везире!
Како бисмо земљу потурчили,
„Да не има вјере свакојаке,
„Да немамо међу собом кавге?»
Говори му Ћуприлиј, везире:
„Господару, царе Сулемане!
„Не мо'ш, царе, земљу потурчити,
„Ел те земља послушати не ће;
„Но ти пиши један ситан Ферман,
Те га прати ка Јерусалиму
„Старцу Саву влашком патријару,
„Нека дође у Стамбола града,
„Обдари га даром великијем,
„Те приволи Сава патријара,
„Приволи га, да ти се потурчи;
„Ако могнеш Сава потурчити,

10

15

13) Кужна и овдје значи тужна, жалосна, несрећна (као

и у књ. II на страни. 123 у стиху 222)

20

25

30

„Свa hе ти се земља потурчити.”
То кад чуо царе Сулемане,
Брже пише сићана Фермана,
Те га шаље ка Јерусалиму
Старцу Саву Српском патријару :
„Старче Саво, влашки патријару!
„Ходи дођи у Стамбола града,
„Те с потурчи у Стамболу моме,
Чинићу те мухурли везиром,
Да сву земљу редом потурчимо,
„Да немамо међу собом кавге."
Оде Ферман ка Јерусалиму,
Гледа њега Саво патријаре,
Ферман гледа, ситну књигу пише,
Опреми је цару Сулеману,
У књизи му овако говори:
„Господару, царе. Сулемане !
„Ходи дођи ка Јерусалиму,
„Те ти клањај за неђељу дана,
„Да ти падне ватра из небеса,
И потече вода из камена ;
„Тад” ћу ти се, царе, потурчити,
„И сву ћу ти земљу потурчити.
Књига дође цару Сулеману;
Каде виђе, што му књига пише,
Он дозива Куприлијһ-везира:
„Слуго моја, Ћуприлијһ-везире!
„Ево мене ситна киьига дође
„Баш од Сава влашког патријара :
„Не ће доћи у Стамбола града,
„Већ ме зове на Јерусалиму,

35

40

[ocr errors]

45

„Да клањамо за неђељу дана,

50 „Да нам пане ватра из небеса, Да потече вода из камена; „Тад” ће нам се Саво потурчити, „И сву земљу може потурчити ; „Већ ти крени млогу силну војску, 55 „Крени војске дванаест хиљада , „Да идемо ка Јерусалиму.” Једнак везир цара послушао, Крену војске дванаест хиљада, Увезли се у море дебело,

60 Здраво царе море пребродио , Те отиде у Јерусалима; Патријар га добро дочекао, На конаке војску разредио ; Па устаде царе Сулемане, Он подвикну хоце и шехове И хације и редом муктије, Те клањају Турскога намаза. Клањаше га за неђељу дана, Ал' ето ти чуда великога.

70 Не паде им ватра из небеса , Не потече вода из камена! Откани се царе Сулемане, А допаде Саво патријаре; Он подвикну триста калуђера, Обукоше расе калуђерске, А скидоше капе камилавке, Па узеше књиге јеванђеља, Они чате и Богу се моле. Кад је било у двадесет сата,

80

65

75

85

90

У двадесет, јоште и четири,
Паде њима ватра из небеса ,
Од ватре се сва црква засјаја,
Потече им вода из камена ,
Сву цареву напојила војску.
То кад виђе царе Сулемане,
Ману руком, прекрстит' се hаше,
Не даде му Ћуприлијћ везире:
„Аман, царе, за Бога једнога!
„Не остави вјеру у каура!
„Но да дамо млогога прилога:
„Потпиши им три товара воска ,
„Три товара воска и тамљана,
„Да смо дужни светој Божјој цркви
„На годину дават” од данаске,
„Од данаске до суда страшнога.”
Послуша га царе Сулемане,
Те потписа три товара воска,
Три товара воска и тамљана,
Како таде, тако и данаске
Да је дужан то давати цркви.

[ocr errors]

95

100

12.

Турски цар и Нико на пријар.

Вала Богу, вала јединоме!
Поранио царе од Стамбола,
Те се шеће по дивану своме,
А дозивље млада јазицију,
Пак овако царе говорио:

5

« PreviousContinue »