Page images
PDF
EPUB

Кад у јутру јутро освануло,
Уранила Џафербеговица,
Те износи дивно одијело,
И облачи дијете Груицу:
На плећи му удара кошуљу
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;
По кошуљи зелену доламу,
На којој је тридесет путаца,

Свако пуце од по литру злата,
Под гръоцем од три литре злата,
И оно се на бурму отвора,
Те се носи за јутра ракија;
По долами токе и ђечерме,
Златне токе от четири оке;
А на ноге ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, као у сокола:
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,
И десето крило оковано,

А из њега до три пера златна,
Што куцају Груја по плећима,
Ваља крило хиљаду дуката;
Донесе му свилена појаса,
И за појас двије Даницкиње,
Обадвије у чистоме злату;
А покрај њих ножа пламенита,
Међ камзама алем драги камен;
Даде њему сабљу оковану,

55

60

65

70

75

80

На којој су три балчака златна,

На свакоме алем драги камен,
Ваља сабља три царева града.
Тад пошета дијете Груица,
Он сашета низ танану кулу,
Пак се шета по б'јелој авлији,
Подметнуо руке под пазуха.
Гледа њега Џафербеговица
Кроз пенџере са бијеле куле,
Пак дозивље дијете Груицу:
„Господару, робе Драгокупе!

[ocr errors]

Што ми шеташ тако невесео? "Ал' ти жалиш големога блага, „Што сам за те три товара дала? „Али коње, што су га однели? „Ја имадем пуну кулу блага; „А имадем пуне аре коња:

99

„Тридест ата, а тридест парипа ;
„Све мојега старог Џафер-бега,
„А данас је твоје, Драгокупе!"
Тада рече дијете Груица:
„Ој госпођо, Џафербеговице!
„Ништа мене тога жао није,
„Већ ја жалим, Џафербеговице,
„Кад сам био код двора мојега,
„Ишао сам у лов у планину,
„А сад овђе никог не познајем."
Њему вели Џафербеговица:
„Не бој ми се, робе Драгокупе!
„Ја имадем тридест Сарајлија,

85

90

95

100

105

110

„Што су ишли с бегом Џафер-бегом; „Ја ћу рећи Ибрахиму слуги,

[ocr errors]

Нек отиде у б'јелу чаршију, „Нека зовне тридест Сарајлија, „Нека пођу с тобом у планину Лов ловити по гори зеленој, Тамо има гора Романија, „И у њојзи кошут и јелена. „А рећи ћу слуги Хусеину, „Нек опреми два коња витеза." Док Хусеин два коња опреми, Дотле паде тридест Сарајлија. Була гледа роба Драгокупа, Опрема га на бијелој кули, Пак је њему била бесједила: Чујеш мене, робе Драгокупе! „Ти отиди у ризницу б'јелу, „Те ти узми жутијех дуката, „Даји бакшиш младим Сарајлијам’ „Кад ти стану лова доносити." Оде Грујо у ризницу б'јелу ; Лаком хајдук бјеше на дукате: Накупио жутијех дуката

У џепове и у чизме жуте.

115

120

125

130

Удовица рече Сарајлијам":

135

99

Чујете ли, тридест Сарајлија!

„Пазите ми роба Драгокупа

„Боље него Џафер-бега старог."
Сиђе Грујо низ танану кулу,
Довати се помамна ђогата,
Па ишћера њега на чаршију;
Да је коме погледати било,
Кад усједе ђаво на ђавола:

140

99

Горски хајдук на б'јесна ђогата;
Испод ногу камен излијеће,
Те он туче хане и дућане.
Говориле младе Сарајлије:
„Боже мили! чуда великога!
„Сретња ти је Џафербеговица!
„Бе задоби бољег господара,
Бољег, него старог Џафер-бега.”
Отидоше гори Романији.
Кад су били близу Романије,
Рикну јелен, а рикну кошута,
Проговори тридест Сарајлија:
,Господару, робе Драгокупе!
„Ето рикну јелен и кошута.”
Ал' говори дијете Груица:
„Не лудујте, младе Сарајлије!
„Није оно јелен и кошута,
„Већ је оно Новак и Радивој,
„А ово је дијете Груица."
Пак удари ђога бакрачлијом,

,,

Скочи ђогат преко поља равна,
Остадоше младе Сарајлије,
Али не шће слуга Хусеине,
Већ повика из грла бијела:
„Стани курво, дијете Груица!
„Не ћеш утећ, ни одвест' ђогата,
„Ни однијет рухо Џафер-бега;"
А потеже сабљу оковану;
Доиста га достигнути шћаше,
Алʼ му Грујо ни бјежат не шћеде,
Већ поврати бијесна ђогата,

145

150

155

160

165

170

А потеже сабљу Џафер-бега,
Пак дочека Хусеина слугу,

Дари га по десном рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме,
Бојно седло на коњу дорату,
А дората на земљици црној,
И још земље мало заватио.
Јавну му се Старина Новаче:
„Бе аферим, дијете Груица!
„Док сам и ја твога доба био,
„Могао сам тако ударити.
Оста Хусо ногом копајући,
Оде Грујо брдом пјевајући,
И он дође својему Новаку;
Са стрицем се у образ пољуби,
А свог оца у бијелу руку;
'Бога пусти у гору зелену,
Узе пушку у десницу руку,
Пак отиде у гору зелену.

3.

175

180

185

190

Сшарина Новак и дели Радивоје.

Вино пије Старина Новаче
У зеленој гори Романији,
Шњиме пије брате Радивоје,
С Радивојем дијете Груица,
Са Груицом дели Татомире
И јошт више тридесет хајдука.
Кад с хајдуци вина напојише,

5

« PreviousContinue »