Page images
PDF
EPUB

„С Татомиром и с Груицом младим;
„На Софији граду бијеломе,
„Онђе бјеше Грчићу Манојло;
„На Кратову граду бијеломе,
„Онђе бјеше Кратовац Радоња;
,,На бијелу граду Куманову,
„Онђе бјеше Костадине бего;
„На Солуну граду бијеломе,
„Онђе бјеше војвода Дојчине ;
„На Прилипу граду бијеломе,

120

125

„Онђе бјеше Краљевићу Марко.

„Па чу л, селе, Маргита ђевојко!
,,Све то бреху наше војеводе,
„Све су били, па су преминули,
„Који, селе, они починуше,
„А који ли они изгинуше;
„Данас тога нема ни једнога,
„Сам остаде у Сријему Рајко,
„Као суво дрво у планини;

130

135

„Шта ће себе, шта ли ће Сријему?
„А шта ли ће у Ср'јему Турцима ?"
Па извади ноже од појаса,

Удари се посред срца жива,

[ocr errors]

Мртав паде на земљицу црну.
Рајко паде, Маргита допаде,
Пишти љуто, како змија љута:
„Браћо моја, Српске војеводе!
„Како бисте, како преминусте,
„А како ли робље 12) остависте!

140

145

12) Робље овдје значи жене и дјеца, као што се ну го

вору може чути.

„Робље ваше све Турско подножје,
„Намастири Турске потпрдице ;"
Па довати Рајкове ножеве,

Удари се посред срца жива,

Мртва кужна 13) покрај Рајка паде.

11.

150

Цар Сулеман и Саво иишријар.

Дозивао царе Сулемане,
Дозивао Ћуприлијћ-везира :
„Вјерна слуго, Ћуприлијћ-везире !
„Како бисмо земљу потурчили,
„Да не има вјере свакојаке,
„Да немамо међу собом кавге?"
Говори му Ћуприлијћ везире:
„Господару, царе Сулемане!
„Не мо'ш, царе, земљу потурчити,
„Ел те земља послушати не ће;
„Но ти пиши један ситан Ферман,
„Те га прати ка Јерусалиму

,,

, Старцу Саву влашком патријару,
„Нека дође у Стамбола града,

„Обдари га даром великијем,
„Те приволи Сава патријара,
„Приволи га, да ти се потурчи;
„Ако могнеш Сава потурчити,

5

10

15

13) Кужна и овдје значи тужна, жалосна, несрећна (као

и у књ. II на страни. 123 у стиху 222)

"Сва ће ти се земља потурчити.”
То кад чуо царе Сулемане,
Брже пише сићана фермана,
Те га шаље ка Јерусалиму
Старцу Саву Српском патријару :
„Старче Саво, влашки патријару!
"Ходи дођи у Стамбола града,
„Те с потурчи у Стамболу моме,
„Чинићу те мухурли везиром,
„Да сву земљу редом потурчимо,
„Да немамо међу собом кавге."
Оде Ферман ка Јерусалиму,

Гледа њега Саво патријаре,

Ферман гледа, ситну књигу пише,
Опреми је цару Сулеману,

У књизи му овако говори:
„Господару, царе. Сулемане!
„Ходи дођи ка Јерусалиму,
„Те ти клањај за неђељу дана,
„Да ти падне ватра из небеса,
„И потече вода из камена;
"Тад ћу ти се, царе, потурчити,
„И сву ћу ти земљу потурчити."
Књига дође цару Сулеману;
Каде виђе, што му књига пише,
Он дозива Ћуприлијћ-везира:
„Слуго моја, Ћуприлијћ-везире!
„Ево мене ситна књига дође

2,

„Баш од Сава влашког патријара :
„Не ће доћи у Стамбола града,
„Већ ме зове ка Јерусалиму,

20

25

30

35

40

45

50

60

65

„Да клањамо за неђељу дана, „Да нам пане ватра из небеса, „Да потече вода из камена; „Тад ће нам се Саво потурчити, „И сву земљу може потурчити ; „Већ ти крени млогу силну војску, 55 „Крени војске дванаест хиљада, „Да идемо ка Јерусалиму." Једнак везир цара послушао, Крену војске дванаест хиљада, Увезли се у море дебело, Здраво царе море пребродио, Те отиде у Јерусалима; Патријар га добро дочекао, На конаке војску разредио; Па устаде царе Сулемане, Он подвикну хоџе и шехове И хаџије и редом муктије, Те клањају Турскога намаза. Клањаше га за неђељу дана, Ал' ето ти чуда великога. Не паде им ватра из небеса, Не потече вода из камена! Откани се царе Сулемане, А допаде Саво патријаре; Он подвикну триста калуђера, Обукоше расе калуђерске, А скидоше капе камилавке, Па узеше књиге јеванђеља, Они чате и Богу се моле. Кад је било у двадесет сата,

70

75

80

У двадесет, јоште и четири,
Паде њима ватра из небеса,
Од ватре се сва црква засјаја,
Потече им вода из камена,
Сву цареву напојила војску.
То кад виђе царе Сулемане,
Ману руком, прекрстит' се ћаше,
Не даде му Ћуприлијћ везире:
„Аман, царе, за Бога једнога!
„Не остави вјеру у каура!
"Но да дамо млогога прилога:
„Потпиши им три товара воска,
„Три товара воска и тамљана,
„Да смо дужни светој Божјој цркви
„На годину дават од данаске,
„Од данаске до суда страшнога."
Послуша га царе Сулемане,
Те потписа три товара воска,
Три товара воска и тамљана,
Како таде, тако и данаске
Да је дужан то давати цркви.

12.

85

90

95

100

Турски цар и Нико чашријар.

Вала Богу, вала јединоме!
Поранио царе од Стамбола,
Те се шеће по дивану своме,
А дозивље млада јазиџију,
Пак овако царе говорио:

[blocks in formation]
« PreviousContinue »