„И

„Пиши, сине, лист књиге бијеле,
Те је пошљи Нику патријару.”
Овако му царе говораше:
„0 чу ли ме, Нико патријаре!
„Потурчи се, патријаре Нико,

10 потурчи тридест калуђера „И тридесет ђака самоука, „И потурчи цркву Росалију, „Градићу ти дворе у Стамболу „Код мојијех, боље од мојијех:

15 „Ако ли се не ћеш потурчити, „Бацићу те на дно у тавницу, „Погубићу тридест калуђера, „Поробићу тридест ђакончади, „Све ћу ти их младе истурчити,

20 „Б'јелу ћу ти цркву оборити.” А кад Нику така књига дође, Књигу гледа Нико патријаре, A

прољева сузе од очију; Пита њега ђаче самоуче:

25 „0 мој бабо, Нико патријаре! „Откуд књига, од кога ли града ? Што л' се тако жалостиво пише, „Те је учиш, а сузе прољеваш?” Вели њему стари патријаре:

30 „Прођи ме се, ђаче самоуче! „Што ме питаш, кад помоћ' не можеш? „Књига ј” ова од цара Турскога, „Хоће царе, да се потурчимо „И ми нашу вјеру оставимо ;

35 „Ако ли се потурчит” не ћемо,

40

45

50

„Хоће мене стара да погуби
„И мојијех тридест калуђера ,
„Да потурчи тридесет ђакова,
„А обали цркву Росалију.”
Кад то зачу ђаче самоуче,
Овако је старцу говорило :
„Чујеш мене, Нико патријаре !
„Пиши књигу цару честитоме,
„Нека купи хоце и хације
„И дервише Турске књижевнике,
„Нек се моли свецу Мухамеду
„И његову посту рамазану
„Од првога петка до другога:
„Нек устави на истоку сунце,
„И бијели мјесец на западу
„Нека игра за неђељу дана ;
„Нек пресуши воде шедрване,

устави Шарац-воду ладну, „Која тече кроз

Стамбола града; „Нек се дигну четири планине: „Камендара над Стамболом градом, „Буковица и Ораховица, и Кестена висока планина, „Нека пођу на Стамбола града; „Па ћеш му се онда потурчити.” Кад је старац ђаче саслушао, Одмах цару књигу написао: „Чујеш мене, царе од Стамбола ! „Ти покупи хоце и хације „И дервише твоје књижевнике, Нек се моле свецу Мухамеду

55

60

65 70

75

80

„И вашему посту рамазану „Од

д првога петка до другога: „Нека стане на истоку сунце, „Нек заигра мјесец на западу, „Нек пресуше воде шедрвани, „И нек стане Шарац вода ладна, „Нека пођу четири планине : „Камендара над Стамболом градом, „Буковица и Ораховица, „И Кестена над морем планина, „Нек се крену на Стамбола града ; „Па ћу ти се царе потурчити „Са мојијех тридест калуђера „И мојијех тридесет ђакова." А кад цару ситна књига дође, Он сакупи хоце и хације и дервише старе књижевнике, Те се моли свецу. Мухамеду и Турскоме посту рамазану Од првога петка до другога; А кад било о петку другоме, He

стаде му на истоку сунце,
Веће пусти велику врућину,
Сва
му
шћаше

да погори војска;
Протекоше воде шедрвани
По Стамболу мутни и крвави,
А удари Шарац вода ладна
По Стамбола да потопи града.
Кад то виђе царе од Стамбола,
Одмах пише Нику патријару:
„Калуђере, Нико патријаре !

85

90

95 100

105

„И

110

Ти сакупи твоје калуђере „И попове влашке учитеље, „Пак ти дођи ка Стамболу граду, „Те се моли Богу истиноме „И Вашему крсту по закону, „Те се моли за неђељу дана: Ти устави на истоку сунце,

устави мјесец на западу;
„Нек пресуще воде шедрвани,
„Нека пођу четири планине,

Све четири ка Стамболу граду,
„И нек стане Шарац вода ладна,
„Па ћу ти се, старче, покрстити,
„Од џамија цркве поградити,
И све ћу ти благо поклонити
Посла књигу Нику патријару,
Кад је стари књигу проучио ,
Сазва старац дванаест владика ,
А сакупи тридест калуђера,
И тридесет ђака самоука,
Отидоше ка Стамболу граду,
Па стадоше Богу на молитву,
Молише се Богу истиноме
Од дан” до дан” за неђељу дана ;
Кад је било у свету неђељу,
Онда стаде Нико патријаре,
Ману крстом на четири стране,
Устави се на истоку сунце ,
А и сјајан мјесец на западу;
Пресушише воде шедрвани,
У стави се Шарац вода ладна,

115

120

125 130

135

140

А потресе земља по Стамболу,
Бијеле се задркташе куле,
A

стресоше четири планине:
Буковица и Ораховица,
Камендара над Стамболом градом,
и Кестена украј мора сиња,
Све се црној земљи поклоните
И пођоше на Стамбола града.
Кад то виђе царе од Стамбола,
Препаде се од Божје страхоте,
Па говори "Куприлијһ-везиру:
„Слуго моја , Куприлијһ-везире!
„Трчи, слуго, старцу патријару,
„Нек устави четири планине,
„Нека пусти воде шедрване,
„Нек протеку, као што су текле,
„Нек протече Парац вода ладна,
„Нека пође са истока сунце
„А и сјајан мјесец са запада;
„Ја ћу њему хаир учинити:
„Даћу њему сићана Фермана,
„Нека суди, као ја што судим,
„Поред мене у Стамболу граду;
Хоћу њему дворе начинити
„Код мојијех, боље од мојијех,
„А даћу му на годину блага
„А дванаест пунијех товара;
„И нек поје црква Росалија
„У држави цара Отманскога.”
Штогођ царе старцу поручио,
Све му каза Куприлијћ везире,

145

150

20

155

160