Page images
PDF
EPUB

Кад то чуо стари патријаре,
Тад” стадоше четири планине,
А крену се са истока сунце
А и сјајан мјесец са запада,
Протекоше воде шедрвани,
И протече Шарац вода ладна.
Што цар рек'о, то и учинио.
Како онда, тако и данаске
Тамо сједи Српски патријаре.

165

13.

Саво и Турски цар.

(из Црне горе).

5

Прошеташе два господичића
По Стамболу граду бијеломе,
Једно паша Омер Техаићу,
А друго је Ћупрелијћ везире ;
Шетају се, разговарају се,
Но да рече Купрелијћ везире:
„Чу ли, пашо, Омер-Техаићу!
„Чудан ли сам шићар уходио:
„Покрај мора баш у гори Светој,
„Видио сам цркву Филиндара,
„А каква је, милу Богу Фала!
„Покривена ћемером од злата,
„Поткићена срмом и бисером,
„Поднизана златном трепетљиком,
„А по њој су диреци од злата;
Све од злата крсти и иконе;
„У њу сједи триста калуђерах,

10

15 20

25

30

„Међу њима калуђере Саво,
„И више њих пет стотин ђаковах,
„Гологлави дворе господаре.
Да ли ти је, пашо, погледати,
„Много ми је злата црковнога! 14)
„Да окупи царе три табора,
Да их води Светој гори ломној,
„Да похара цркву Филиндара,
„Да растопи крсте и нконе
„И велике црковне закладе,
„А да слије млоге пиштојлије,
„Да потурчи калуђера Сава,
„Да га метне вељега везира;
„Да потурчи триста калуђерах,
„Да су њему триста сератинјах;
„Да потурчи пет стотин” ђаковах;
„Да су њему млоге тевабије;
„Да потурчи пребијелу цркву,
„Да у по ње огради џамију,
„А у по ње пандурицу кулу,
„Да пандури из ње од кавурах !"
Рече паша Омер ћехаићу:
„А пасај се, Ћупрелијһ везире!
„И пријед су цари настајали,
„Па се цркве харале нијесу;
„Не смијемо цркви ударити,
„Ведро би се небо проломило,
„А пануло студено камење",

35

40

45

1) Тако се у Црној гории говори и пјева црковнога мје

сто (у нас)црквенога.

99

50

55

60

Побило би Typќе без хесапа. Има црква добра чувадара, По имену, калуђера Сава, „Који јаше коња дебелога, „Око њега триста калуђерах, „Сваки носи свијетло оруже, „А да цркву од Тураках бране: „А јеси ли стимава", везиру, Какова је Светогорска црква ? „Сја јој куба међу градовима, Ка” даница међу звијездама; „А на кубу златни барјак сјаше, „А под барјак црни змају спаше, „к Стамболу је главу обрнуо, „Те он живе Турке прождираше. С том давијом у цара пођоше, и давију цару изнесоше; Цар давију паши не прифата, Но везиру прифати давију, И велику војску окупио, Поведе је Светој гори малој Ниже цркве поставио табор, Па је царе оправио слуге У бијелу цркву Филиндара, Да доведу калуђера Сава, Да доведу њему под шатору. и цареве отидоше слуге, Уњегоше у бијелу цркву, Ту нађоше калуђера Сава, Око њега триста калуђера Ађе поју Божу летурђију;

65

70

75 80

85

90

Но из цркве из његоше Турци,
Док се закон изврши хришћански,
И изљезе калуђере Саво,
Паму царске слуге говориле :
„Хајд” овамо, калуђере Саво!
„За тебе је царе оправио,
„Да отидеш њему под шатору;
„Ево царе под бијелом црквом
„Довео је три табора војске.”
Но да рече калуђере Саво:
„Ко је на то цара научио,
„Живијех се муках намучио!”
Па скочио од земље на ноге,
На дората усједе својега,
Па отиде цару под шатору;
Цареве су слуге излазиле,
Под Савом су коња прифатиле,
Он уљезе цару под шатору,
Па је с царем Саво говорио:
„Збори, царе, што си поручио ?”
Цар је Саву ријеч бесједио :
„Холи 15) ми се, Саво, потурчити,
„Да те ставим вељега везира?
„И потурчи триста калуђерах,
„Да су тебе триста сератлијах;
„Па

потурчи пет стотин” ђаковах,
„Нека су ти силне тевабије;
„А да узмем крсте и иконе,
„И да узмем црковне закладе,

95

100

105

15) Холи ми се скраћено је од Хоћеш ли ми се.

110

115

120

„Па да слијем пушке пиштолије,
„Да дарујем триста сератлијах
„И пет стотин” младих тевабијах;
„Потурчићу пребијелу цркву,
„У по ње ћу оградит” џамију,
„А у по ње пандурицу кулу,
„Да пандуриш, Саво, од кавурах."
Саво му је таде говорио:
„liyд те, царе, сила занијела ?
„Јеси ли се , царе, помамио ?
„Не могу се, царе, потурчити:
„Ја пред собом имам старијега.
„За то ћу те, царе, научити:
„Ти окупи ходе и кадије,
„И дервише Турске књижевнике,
„Па узмите Турскога мусафа ,
„Те молите Бога за три дана,
„Ако би ви мобу прифатио ,
„Да заигра на истоку сунце,
„Да се двије састану планине,
„Џин-планина и Анадолија;
„И да провре вода из камена,
„А да провре испод манастира;
„Таде ћу се царе потурчити,
„И вас ћу ти хатар навршити.”
Па ондолен коња узјакао,
И отиде у бијелу цркву.
Цар окупи хоще и кадије,
И

дервише Турске књижевнике,
Те мусафа на руке узеше,
Бога моле Турци за три дана,

123

130

135

« PreviousContinue »