110 16 120 И попали по војсци чадоре, Сва се Турска помамила војска И побјегла у гору зелену; Помами се папин Дилавере, и он оде, утече у гору; Паши узе и ноге и руке, и обје му очи искочише. А кад паша оста без очију, Цвили паша, како ластавица, Игумана Васа дозиваше: „Богом брате, игумане Васо! „Мол” се Богу и вашему свецу, „Нек ми пусти и ноге и руке, „Нек ми врати моје очи чарне, „Нек ми врати неколико војске, „И поврати мога Дилавера; „А тако ми дина и имана! „Не һу нигда на цркву војштити, „Нит” һу дират” у вашега свеца; Од сребра һу ћивот саковати, „Светитељу вашем приложити, „Свег ћу свеца у свилу завити, Тивот ћу му кадифом покрити ; „У цркву ћу прилог учинити, „Златан һу јој кандил саковати, „Златан кандил од седамн'ест ока, „Што ће служит светитељу Сави; „Па ћу од сад харач дават' цркви „На годину све по три товара: „Један воска, а други тимјана, „Трећи товар бистра зеитина, 125 22 130 135 140 145 150 „То ћу дават, док кољена тече. у цркву кандил саковао, 155 160 165 15. Московски дарови и Турско узда рје. 5 10 Ситне књиге земљу пријеђоше, 15 20 23 35 Какви су му дари допанули Од великог цара Московскога; Не би ли га ткогоћ научио, Шта ће послат' у земљу Московску. 30 Дође њему паша Соколовић, Фали му се царе за дарове; По том дође хора и кадија, Смјерно ми се цару поклонише, Бубише му руку и кољено, Пак с' и њима царе поФаљује, Какви су му дари допанули; По том царе њима бесједио: „Слуге моје, хоцо и кадијо! „Не бисте ли мене на учили, 40 „Шта ћу послат” у земљу Московску „За уздарје из мојега царства ?” А они му стидно бесједише: „Вољан царе, драги господару! Ми нијесмо од наука твога, 45 „Нит” можемо тебе научити: „Но дозови старца патријара, „Хоће тебе старац научити; „Шта ћеш послат' у земљу Московску „Великоме цару Московскоме.” 50 А кад царе р’јечи разабрао, Брже посла својега гаваза, Те дозваше старца патријара; А кад дође старац патријаре, и њему се царе поФаљује, Какви су му дари допанули, Пак му по том царе бесједио: 5 „Слуго моја, стари патријаре! „Не би л' мене на учио, слуго, „Шта ћу послат” у земљу Московску ?" 60 њему старац стидно бесједио: „Султан-царе, огријано сунце ! „Ја нијесам од наука твога, „Јер је тебе и Бог научно; Имаш, царе, у твојему царству, 65 „Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу, A њима би врло мило било: Пошљи штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, 70 „И одежду светога Јована, „Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара; „То ти, царе, ништа не требује, „A њима һе врло мило бити.” А кад царе рјечи разабрао, 75 Он приправи господске дарове, и даде их Московским делијам'; Испрати их старац патријаре, Још их учи старац патријаре: „Ид'те с Богом, Московске делије! 80 „Не идите друмом царевијем, „Beh идите гором, кроз планину, „Јер ће за вам” силна поточ поћи, „Отеће вам хришћанска зламења; „А ја сам већ изгубио главу 85 „И т'јело је моје погинуло, „Ма ми не һе душа , ако Бог да!” Пак се с њима раздвојио б'jеше. |
