Page images
PDF
EPUB

110

16

120

И попали по војсци чадоре, Сва се Турска помамила војска И побјегла у гору зелену; Помами се папин Дилавере, и он оде, утече у гору; Паши узе и ноге и руке, и обје му очи искочише. А кад паша оста без очију, Цвили паша, како ластавица, Игумана Васа дозиваше: „Богом брате, игумане Васо! „Мол” се Богу и вашему свецу, „Нек ми пусти и ноге и руке, „Нек ми врати моје очи чарне, „Нек ми врати неколико војске, И поврати мога Дилавера; „А тако ми дина и имана! „Не һу нигда на цркву војштити, „Нит” һу дират” у вашега свеца; Од сребра һу ћивот саковати, „Светитељу вашем приложити, „Свег ћу свеца у свилу завити, Тивот ћу му кадифом покрити ; „У цркву ћу прилог учинити, „Златан һу јој кандил саковати, „Златан кандил од седамн'ест ока, „Што ће служит светитељу Сави; „Па ћу од сад харач дават' цркви „На годину све по три товара: „Један воска, а други тимјана, „Трећи товар бистра зеитина,

125

22

130

[ocr errors]

135

140

145

150

„То ћу дават, док кољена тече.
Кад то чуо проигуман Васо,
Бога моли и светога Саву,
Док с игуман Богу домолио,
Молио се три бијела дана,
Док се једва светац повратио:
Пусти паши и ноге и руке,
Поврати му обје очи чарне,
Поврати му неколико војске,
Поврати му Туре Дилавера;
Али и то све је вртоглаво,
Нит” ће игла бити к'о је било.
А кад паша очима прогледа,
Чисто Турски авдeс узимаше,
Па цјелива светитеља Саву;
Даде паша, што је обећао :
Бивот Сави од сребра сакова,
Пови Саву у црвену свилу,
Живот покри зеленом кадиФОм,
А

у цркву кандил саковао,
Златан кандил од седамн'ест ока ,
Што ће светом Сави послужити;
Харач паша поче дават' цркви,
Три товара на сваку годину:
Један воска, а други тимјана,
Трећи товар бистра зеитина,
Што hе служит светитељу Сави.

155

160

165

15.

Московски дарови и Турско

узда рје.

5

10

Ситне књиге земљу пријеђоше,
Пријеђоше земљу и градове,
Докле књиге к дивану дођоше
Мујезиту цару Турачкоме ;
Ево књиге од Москве простране,
и уз књиге господски дарови :
Самом цару од злата синија,
На синији од злата џамија,
Око ње је змија исплетена,
На глави јој алем камен драги,
При коме се ходити виђаше
У сред тавне ноћи без мјесеца,
Како у дан, када грије сунце;
Ибрахиму сину царевоме,
Дођоше му двије сабље бритке,
На сабљама два гајтана златна,
На гајтаним” два камена драга;
Најстаријој царевој султани,
њој бијаше од злата бешика,
На бешици соко тица сива.
А кад цару дари допануше,
Од дара се царе узмучио,
Јер не има дара за уздарје:
Све мислио, није с' домислио ;
Когођ цару бјеше дoхoдио,
Свакоме се царе поФаљује

15

20

23

35

Какви

су му дари допанули Од великог цара Московскога; Не би ли га ткогоћ научио, Шта ће послат' у земљу Московску. 30 Дође њему паша Соколовић, Фали му се царе за дарове; По том дође хора и кадија, Смјерно ми се цару поклонише, Бубише му руку и кољено, Пак с' и њима царе поФаљује, Какви су му дари допанули; По том царе њима бесједио: „Слуге моје, хоцо и кадијо! „Не бисте ли мене на учили,

40 „Шта ћу послат” у земљу Московску „За уздарје из мојега царства ?” А они му стидно бесједише: „Вољан царе, драги господару! Ми нијесмо од наука твога,

45 „Нит” можемо тебе научити: „Но дозови старца патријара, „Хоће тебе старац научити; „Шта ћеш послат' у земљу Московску „Великоме цару Московскоме.”

50 А кад царе р’јечи разабрао, Брже посла својега гаваза, Те дозваше старца патријара; А кад дође старац патријаре, и њему се царе поФаљује, Какви су му дари допанули, Пак му по том царе бесједио:

5

[ocr errors]

„Слуго моја, стари патријаре! „Не би л' мене на учио, слуго, „Шта ћу послат” у земљу Московску ?" 60 њему старац стидно бесједио: „Султан-царе, огријано сунце ! „Ја нијесам од наука твога, „Јер је тебе и Бог научно; Имаш, царе, у твојему царству,

65 „Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу, A њима би врло мило било: Пошљи штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, 70 „И одежду светога Јована, „Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара; „То ти, царе, ништа не требује, „A њима һе врло мило бити.” А кад царе рјечи разабрао,

75 Он

приправи господске дарове, и даде их Московским делијам'; Испрати их старац патријаре, Још их учи старац патријаре: Ид'те с Богом, Московске делије! 80 „Не идите друмом царевијем, „Beh идите гором, кроз планину, „Јер ће за вам” силна поточ поћи, „Отеће вам хришћанска зламења; „А ја сам већ изгубио главу

85 „И т'јело је моје погинуло, „Ма ми не һе душа , ако Бог да!” Пак се с њима раздвојио б'jеше.

« PreviousContinue »