Page images
PDF
EPUB

55

60

65

Кад у јутру јутро освануло,
Уранила Џафербеговица,
Те износи дивно одијело,
и облачи дијете Груицу :
На плећи му удара кошуљу
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;
По кошуљи зелену доламу,
На којој је тридесет путаца ,
Свако пуце од по литру злата,
Под гръоцем од три литре злата,
и оно се на бурму отвора,
Те се носи за јутра ракија;
По долами токе и ђечерме,
Златне токе от четири оке;
А на ноге ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, као у сокола :
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака ,
и десето крило оковано,
А из њега до три пера златна,
Што куцају Груја по плећима,
Ваља крило хиљаду дуката;
Донесе му свилена појаса,
и за појас двије Даницкиње,
Обадвије у чистоме злату;
А покрај њих ножа пламенита ,
Meb камзама алем драги камен;
Даде њему сабљу оковану,
На којој су три балчака златна,

70

75

80

85

На свакоме алем драги камен,
Ваља сабља три царева града.
Тад” пошета дијете Грунца,
Он сашета низ танану кулу,
Пак се шета по б'јелој авлији,
Подметнуо руке под пазуха.
Гледа њега Џафербеговица
Кроз пенџере са бијеле куле,
Пак дозивље дијете Груицу:

90 „Господару, робе Драгокупе! „Што ми шеташ тако невесео? „Ал' ти жалиш големога блага, „Што сам за те три товара дала ? „Али коње, што су га однели? 95 „Ја имадем пуну кулу блага; „А имадем пуне аре коња: „Тридест ата, а тридест парипа ; „Све мојега старог Џафер-бега, „А данас је твоје, Драгокупе!” 100 Тада рече дијете Груица : „Ој госпођо, Џафербеговице! „Ништа мене тога жао није, „Већ ja жалим, Џафербеговице, „Кад сам био код двора мојега,

105 Ишао сам улов у планину, А сад овђе никог” не познајем.” Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе Драгокупе! „Ја имадем тридест Сарајлија, 110 „Што су ишли с бегом Џафер-бегом; „Ја һу реһи Ибрахиму слуги,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

„Нек отиде у б'јелу чаршију, „Нека зовне тридест Сарајлија, „Нека пођу с тобом у планину „Лов ловити по гори зеленој, „Тамо има гора Романија, И у њојзи кошут” и јелена. „A рећи ћу слуги Хусеину „Нек опреми два коња витеза.” Док Хусеин два коња опреми, Дотле паде тридест Сарајлија. Була гледа роба Драгокупа, Опрема га на бијелој кули, Пак је њему била бесједила: „Чујеш мене, робе Драгокупе! „Ти отиди у ризницу б'јелу, „Те ти узми жутијех дуката, „Даји бакшиш младим Сарајлијам „Кад ти стану лова доносити.” Оде Грујо у ризницу б'јелу ; Лаком хајдук бјеше на дукате: Накупио жутијех дуката У цепове и у чизме жуте. Удовица рече Сарајлијам': „Чујете ли, тридест Сарајлија! „Пазите ми роба Драгокупа „Боље него Џафер-бега старог.” Сиђе Грујо низ танану кулу, Довати се помамна ђогата, Па ишћера њега на чаршију; Да је коме погледати било, Кад усједе ђаво на ђавола :

130

135

140

145

[ocr errors]

150

155

Горски хајдук на б'jесна фогата; Испод ногу камен излијеће, Те он туче хане и дућане. Говориле младе Сарајлије: Боже мили! чуда великога! „Сретња ти је Џафербеговица! Бе задоби бољег господара, „Бољег, него старог Џафер-бега.”, Отидоше гори Романији. Кад су били близу Романије, Рикну јелен, а рикну кошута , Проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе Драгокупе ! „Ето рикну јелен и кошута.” Ал' говори дијете Груица: Не мудујте, младе Сарајлијe ! „Није оно јелен и кошута, „Већ је оно Новак и Радивој, „А ово је дијете Груица. Пак удари Бога бакрачлијом, Скочи ђогат преко поља равна , Остадоше младе Сарајлије, Али не шће слуга Хусейне, Већ повика из грла бијела : Стани курво, дијете Груица! „Не ћеш утеh”, ни одвест” ђогата, „Ни однијет” рухо Џафер-бега;" А потеже сабљу, оковану; Доиста та достигнути шћаше, Ал' му Грујо ни бјежат” не шћеде, Већ поврати бијесна Богата,

160

[ocr errors]

165

[ocr errors]

170 175

180

А потеже сабљу Џафер-бега,
Пак дочека Хусейна слугу,
Удари га по десном рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме,
Бојно седло на коњу дорату,
Адората на земљици црној,
и још земље мало заватио.
Јавну му се Старина Новаче:
„Бе аФерим, дијете Груица !
„Док сам и ја твога доба био,
Могао сам тако ударити.
Оста Хусo нoгoм копајући,
Оде Грујо брдом пјевајући,
и он дође својему Новаку;
Са стрицем се у образ пољуби,
А свог оца у бијелу руку;
'Бога пусти у гору зелену,
Узе пушку у десницу руку,
Пак отиде у гору зелену.

[ocr errors]

185

190

3.

С шарина Новак и дели Радивоје.

Вино пије Старина Новаче
У зеленој гори Романији,
Шњиме пије брате Радивоје,
с Радивојем дијете Груица,
Са Груицом дели Татомире
и јошт више тридесет хајдука.
Кад с хајдуци вина напојише,

5

« PreviousContinue »