Кад је царе даре оправио, К њем долази паша Соколовић, „Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго! 90 „Шта сам посл'о у земљу Московску? „Послах штаку Неманића Саве, 95 „Златну круну цара Костантина, „И одежду светога Јована; „Крсташ барјак Српског кнез-Лазара, „То ми није ништа требовало, 99 , 99 100 105 „Буд ти посла хришћанска зламења, „За шт не посла кључе од Стамбола? „Послије ћеш дат' их на срамоту: 110 „Оно ти је и држало царство. Кад је царе пашу разумијо, Овако му бјеше бесједио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! „Те покупи Турке јаничаре, „И достигни Московске делије, „Пак ти отми хришћанска зламења, „А погуби Московске делије. Хитро њега паша послушао 99 115 120 125 130 Он покупи Турке јаничаре, Па одоше друмом широкијем, Те ћерају Московске делије, Ал Делије нигђе не стигоше; Пак се натраг они повратише, И паша се цару кунијаше, Да не виђе Московске делије. Онда царе паши говорио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! „Те погуби старца патријара.” Хитро њега паша послушао, Он уфати старца патријара, Хоће паша да погуби старца, Ма је старац паши бесједио: „Аман мало, пашо господару! „Не губи ме на земљици сухој; „Јер ће за мном обратити суша „Три године дана без престанка. А кад паша старца разумијо, Поведе га на то море сиње; Кад на море он доведе старца, Ту га хоће паша да погуби, Опет њему старац говораше: „Аман пашо, ако Бога знадеш! „Не губи ме на мору сињему; „Јер ће за мном обратит' вријеме; 145 „Устануће мора и језера, „Потопиће лађе и галије 99 И сву земљу на четири стране.’ Вараше га стари патријаре, Ал' се паша варат не даваше, 39 135 140 150 Сабљом ману, осјече му главу. Нама, браћо, здравље и весеље! По свему је народу нашему мисао, да су оваке драгоцјене и свете ствари биле у Турака, па да су однесене у Русију. Тако сам слушао у другој пјесми, у којој су узета лица готово из данашњега нараштаја, како је Московска царица „Госиа Јелисавка" писала књигу Турскоме цару „султан-Сулејману," да је у њега њезина оче вина : „Златна круна цара Симеуна, него да му је пошље, а она њему да ће, као уздарје, дати мира за тридест година, и шенице да храни војску за девет година, и уз то још да ће му салити од злата џамију, „На џамији тридесет мунара, „А лемете све од сува злата, 17) Пјевач је овдје узео Кијево за поље. „Да јуначки мејдан поделимо „П сабљама земљу размеримо : „Ја л повратит моју очевину, „Ја л' Московску сабљу отпасати.” На ово јој Турски цар одговори врло лијепо и смјерно, да њезина очевина није више у њега, „Већ у Крму у цара Татара.” Онда она пише цару Ташарану и замоли га, да би јој је послао, а она њему обрече и за дуже мира и више шенице и већу џамију; но цар Татаран одговори јој врло грубо и непристојно, говорећи да њезина очевина заиста јест у њега, али да јој је не да, него да ће војску на њу подићи. „Петрибора с земљом поравнити”, и синове јој и кћери и њу саму заробити и истурчити и т. д. Тако се отвори рат, и Госпа Јелисавка завлада Крмом и придобије своју очевину. 16. Сулшаније робиње. (комад од пјесме). Молиле се двије султаније „Не виђесмо ћабе ни Медине; Султан-Фато, моја мила сејо! པ་ 10 „Да се тамо ви не осужњите. Од ино се цару не могаше Већ их спрема с хаџијам на һабу: 15 И сувише триста јањичара И својега агу кизлар-агу; 20 25 У два златна метну их каљуна, 99 35 40 |