Page images
PDF
EPUB

А у кулу триста јањичара,
Султаније у одају златну,

45 Коју кад је краљу начинио и кад јој је врата затворно, Пред њима се јесте заклињао, Да их прије отворити не ће Ил” без цара, ил' без царевића, 50 Ил' без каке младе султаније; Ту он метну двије султаније, Нека им је дивно тавновати. Кад виђеше двије султаније, Бе су с” оне младе осужьиле

55 У хајдучкој проклетој Малтији: Тада оне ситну књигу пишу, Своме брату султан-Ибрахиму: „Султан-царе, наше јарко сунце! Ил” не чујеш, ил' не хајеш за нас, 60 Бе смо ти се младе осужињиле „У хајдучкој проклетој Малтији?” А кад цару ситна књига дође, Те он виђе, што му књига нале, Он сазивље лале и везире,

65 Саставио сто и двадест патша и четръест учтугли везира и двадесет старијех кадија; Па говори царе Ибрахиме : „Слуге моје, мале и везири!

70 „Моје су се сестре осужњиле „У хајдучкој проклетој Малтнји:

Ил hемо их силом отимати, „Ил ћемо их благом пресипати,

[ocr errors]
[ocr errors]

75

„У

80

99

99

85

„Или ћемо робље мијењати?"
Веле њему лале и везири:
„Св'јетла круно, царе господине!
„Да бисмо их благом пресипали,

каура доста блага има;
„Ако бисмо робље мијењали,
Њихово се робље истурчило;
„Већ ћемо их силом отимати."
Тад” говори царе Ибрахиме:
„Слуге моје, лале и везири!
„Кога ћемо врћи серашћером ?”
Веле њему лале и везири :
„Господине султан-Ибрахиме !
„Овђе има Туприлијћ везире,
„Зелена му и сабља и рука,
„А бијела до појаса брада;
„Њега ћемо врћи серашћером.”
Онда силну покупише војску,
Пак одоше преко мора сињег
На хајдучку проклету Малтију,
и пред војском Ћуприлијһ везире.
Кад дођоше под проклету Малту,
Стадоше је бити са сви страна,
Бише Малту тридесет година,
Ни одбице креча ни камена,
Нит” дознаше откуд су јој врата,
А камо ли да узеше Малту!
Када прође тридесет година,
Тад” процвиље сто и двадест паша
Уз кољено Ћуприлијһ везиру:
„Куприлијћу, огријало сунце!

90

95

100

105

[ocr errors]
[ocr errors]

Што трпљесмо више не можемо :
„Бијелијех брада дочекаємо,
„На коњма нам седла потрунуше ,
„Чадори нам махом попа,дове;
Већ нас пусти, пашо , на вилает " 110
Ал' говори Туприлијь везире:
„Чујте добро, сто и дваест паша!

Сјутра ћемо јуриш учинити
„На хајдучку проклету Малтију;
„Ако ми је сјутра не узмемо,

115
„Осјећи ћу бегом зијамете,
и осјећи пашам” пашалуке ,
„Јањичаре һ” у топове збијат”,
„Бацаћу се њима на Малтију.”
Ал' то зачу од Малтије краљу,

120 Лак дозивље свога хазнадара: „Хазнaдaру, моја вјерна слуго!

Ти изнеси три товара злата, Те позлати на Малтији врата, „Нека више Турци наваљују,

125 „Не би ли их прије нестануло.

22

[ocr errors]

7.

Паша Подгорица и Буро чобан

ба ш (а.

Синоћ паша на Језера паде,
На Језера под Брда камена ;

[ocr errors]

Кад у јутру јутро освану.10,
Себи зове Брђанске кнезове.
К њему дође тридесет кнезова, 5
Њима паша стаде говорити:
„Јесте л чули, Брђански кнезови!
„Нема л' овђе у вашим Брдима
„Ја ћевојка , јали удовица ,
Да која би била пашиница ?

10
„Ја невјеста скоро доведена,
„Да је љубим, док сам у Брдима?”
Сви кнезови ништа не говоре,
Сам говори кнеже Владисаве,
Зло говори, да га Бог убије!

15 „Јеси л чуо, пашо господине ! Овѣе нема у нашим Брдима „Ни ћевојке нити удовице, „Да која би била пашиница; Веће има танана невјеста,

20 „Баш невјеста скоро доведена , У војводе Ватрице Стјепана, „Ја је јесам просио за сина , „Па препроси Ватрица Стјепане; „Бепоте јој у приморју нема,

25 Чини ми се, би за тебе била." Кад то чуо паша Подгорица, Он дозивље делибашу Ибра : Јеси л чуо, делибаша Ибро! „Хајде узми тридесет делија,

30 „Вод” их кули Ватрице Стјепана,

„Бијелу му кулу оборите 18), 1) други слијепац из Крушевачке нахије овдје ми је овако

пјевао:

99

35

40

99

45

„И његову љубу заробите,
„Довед'те је мени под шатора;
„Ак” Стјепана дома застанете,
„Русу њему одсјеците главу,
„Да ми курва после не досади
Опет вели кнеже Владисаве:
„Јеси л' чуо, пашо господине !
„Ког т' је жао, не шаљи га онфе,
„Јер је курвић Ватрица Стјепане,
„Хоће онђе млоги останути.
А то паша ни да слуша не һе.
Узе Ибро тридесет делија,
О дведе их Стјепановој кули;
У Стјепана лоша срећа била:
Те фетића дома не бијаше
Ни код куле момка ни једнога .
Отиш'о је фетић у тазбину,
У пунице у кршно приморје;
Па му Турци кулу оборише,
и вјерну му љубу заробише,
Одведоше паши под шатора.
Ал' повика вила са планине,
Довикује чобан-башу Бура
Абаш брата Ватрице Стјепана :
„Јеси л чуо, чобан-баша Буро !
„Б'јела ти је кула оборена,
„Твоја мила снаха заробљена,

50

55

Бијеле му дворе поарајте ,
И танку му кулу оборите,
А верну му љубу заробите.

« PreviousContinue »