Згледаше се тридест капетана,
Згледаше се, па се осмјенуше.
Мрско бјеше Голотрбу Иву,
Бе се њему смију капетани;
Не шће шњима више пити вина,
Веће скочи на ноге лагуне,
Па он оде низ бијелу кулу,
Палош броји басамаке редом;
Оде право својој танкој кули,
Па отвора попете сепете,
Те он вади ђузел ђеисију:
А на плећи танану кошуљу,
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;
По кошуљи два јелека танка,
А по њима зелену доламу,
На долами тридесет путаца;
По долами токе и јелеке,
Златне токе од оке четири;
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,
И Десета Факља окована,
Из ње су му до три пера златна,
Што јунака бију по плећима,
А покрај ње крило оковано,
Што јунака брани од времена,
Од времена и од вјетра љута;
А на ноге ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Жуте му се, како у сокола;
Па припаса мукадем појаса,
И за појас двије Даницкиње
Све
у чисто заљевене злато ;
И припаса дугу палошину ;
Па он сиђе низ танану кулу,
Те опрема у подруму дора,
Опреми га, што се љепше може:
Уд’ри нањга седло сератлијнско,
Штоно носе по крајини Турци,
Објеси му златне кубурлије,
А гадаре с обадвије стране;
Па се њему баци на рамена,
Он окрену кроз Јањока града,
Оде право пољем Јањочкијем;
Привати се Јањочкога луга,
А од луга у Огорјелицу,
У њој га је ноћца уватила,
у зору паде под Удбињу,
Баш под кулу Глумца Осман-аге;
Прокашља се неколика пута
Испод куле Глумца Осман-аге,
Кад погледа кули на пенџере,
Указа се на пенџеру рука.
Рече ријеч Голотрбе Иво:
Чија рука има на пенџеру ?
„Ил' је женска, ил' је ђевојачка ?"
Проговара с пенџера ђевојка:
„Није женска, већ је ђевојачка:
„Једне ћери Глумца Осман-аге."
Рече њојзи Голотрбе Иво:
„0 Фатијо, ћери Османова!
„Укажи се кули на пенџере,
„Да те видим мркијем очима,
„Да не жалим, Глумчева Фатијо:
„Трипут сам те у оца просио,
„У твог оца, Глумца Осман-аге,
„Ја те просих, он ми те не даде,
„Сад сам пош'о у кршну Кладушу,
„Да ја просим Мујину Хајкуну,
„Да је водим, да се женим њоме."
Кад то чула Фатија ђевојка,
Онда бјеше њему бесједила :
„Ој Бога ти, незнан сератлија!
„Откуда си, од кога ли града?”
Проговара од Јањока Иво:
„О Фатијо, лијепа ђевојко!
„Ја сам јунак од Барата града,
„Ја сам диздар у Барату граду,
„Ја сам главом од Барата Мујо.”
Рече њему лијепа ђевојка:
„Гони коња пред бијеле аре,
Чекај баба из планине мога,
„Кад ја речем, даће мене бабо."
Вели Иво лијепој ђевојци :
„Ој Бога ми, Глумчева Фатијо!
,,Ја сам Богу јемин учинио,
„Да т’ у оца више просит' не ћу:
„Већ ак' хоћеш са мном вјековати,
„Чекаћу те полу од сахата,
„Док се спремиш на тананој кули,
„Да те бацим за се на дората;"
Па окрену помамна дорина.
Ал' говори Фатија ђевојка:
„Чекај, Мујо, полу од сахата,
„Док се спремим на тананој кули."
Иво свога одсједе дората,
Па он сједе полу од сахата;
Стаде звека низ танану кулу:
Стоји звека дробнијех ђердана,
Стоји шкрипа жутијех кавада.
Стоји клепет мества и папуча,
Ал' ето ти Фатије ђевојке,
Она носи у десници руци
Баш бисаге жутијех дуката;
У лијевој носи купу вина,
Да напоји од Барата Муја;
Предањ метну у зелену траву,
Пољуби га у бијелу руку,
Он ђевојку међу очи црне;
Попи вино, а узе бисаге,
Па их баци на дората свога,
Па се дору на рамена баци,
Он Фатији пружи десну руку,
Па је баци за се на дората:
Три пута је опасао пасом,
А четвртом од мача кајасом;
Па окрену брду уз планину.
Кад изиђе брду на планину,
Бе имају друма три-четири:
Који Нишу, који Шибенику,
Који иде Барату Турскоме,
Тада рече Глумчева Фатија:
„Ој чујеш ли, од Барата Мујо !
„Ја сам чула од баба мојега,
„Како стоје друми на планини,
Ти нијеси друма погодио,
„Ти не идеш Барату Турскоме,
„Већ Јањоку граду каурскоме."
Ал' говори од Јањока Иво:
„Ој ђевојко, Глумчева Фатијо!
„Није ово од Барата Мујо,
„Већ ако си чула по чувењу
„Од Јањока Голотрба Ива."
У то доба низ гору зелену,
Примише се Јањочкога луга;
Ал' ето ти једнога јунака
На вранчићу коњу помамноме,
Крваве му ноге до кољена,
А јунаку руке до рамена;
Како срете Голотрба Ива,
Тако њему Божју помоћ даје:
„Божја помоћ, Голотрбе Иво!"
„„Здраво да си, од Барата Мујо!"" Па му вели Голотрбе Иво :
„Докле си ми, Мујо, пролазио ?
„Јеси л' иш’о до Јањока мога?
„Камо тебе дружина остала ?”
Вели њему од Барата Мујо:
„Ој Бога ми, Голотрбе Иво!
"Ишао сам Јањоку твојему,
„Одвео сам до тридесет друга,
„А катане мене припазише,
„ Све ми тридест друга погубише;
„Ја посјекох тридест и четири,
„Па утекох на вранчићу моме.
|