Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

45

50

55

Згледаше се тридест капетана,
Згледаше се, па се осмјенуше.
Мрско бјеше Голотрбу Иву,
Те се њему смију капетани;
Не шһе шњима више пити вина,
Веће скочи на ноге лагуне,
Па он оде низ бијелу кулу,
Палош бројн басамаке редом;
Оде право својој танкој кули,
Па отвора побете сепете,
Те он вади ђузел фенсију:
А на плећи танану кошуљу,
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;
По. кошуљи два јелека танка,
А по њима зелену доламу,
На долами тридесет путаца ;
1lo долами токе и јелеке,
Златне токе од оке четири;
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,
И десета Факља окована,
Из ње су му до три пера златна ,
Што јунака бију по плећима,
А покрај ње крило оковано,
Што јунака брани од времена,
Од времена и од вјетра љута;
А на ноге ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,

Жі уте му се, како у сокола;
Па припаса мукадем појаса,

60

65

70 75

80

85

И за појас двије Даницкиње
Све у чисто заљевене злато ;
И припаса дугу палошину;
Па он сиђе низ танану кулу,
Те опрема у подруму дора,
Опреми га, што се љепше може:
Уд'ри нањга седло сератлијнско,
Штоно носе по крајини Турци,
Објеси му златне кубурлије,
А гадаре с обадвије стране ;
Па се њему баци на рамена,
Он окрену кроз Јањока града,
Оде право пољем Јањочкијем;
Привати се Јањочкога луга,
А од луга у Огорјелицу,
У њој га је ноћца увaтила,
A у зору паде под Удбињу,
Баш под куму Глумца Осман-аге;
Прокашља се неколика пута
Испод куле Глумца Осман-аге,
Кад погледа кули на пенџере,
Указа се на пенџеру рука.
Рече ријеч Голотрбе Иво :
„Чија рука има на пенџеру ?
„Ил' је женска, ил' је ћевојачка ??
Проговара с пенџера ћевојка :
„Није женска, већ је ћевојачка :
„Једне ћери Глумца Осман-аге."
Рече њојзи Голорбе Иво:
„0 Фатијо, ћери Османова!
„Укажи се кули на пенџере,

90

95

100 105

110

115

„Да те видим мркијем очима,
„Да не жалим, Глумчева Фатијо:
„Трипут сам те у оца просио,
„У твог оца, Глумца Осман-аге,
„Ја те просих, он ми те не даде,
„Сад сам пош'о у кршну кладушу,
„Да ја просим Мујину Хајкуну,
„Да је водим, да се женим њоме.”
Кад то чула Фатија ћевојка,
Онда бјеше њему бесједила :
„Ој Бога ти, незнан сератлија!
„Откуда си, од кога ли града?"
Проговара од Јањока Иво:
„0 Фатијо, лијепа ћевојко!
„Ја сам јунак од Барата града,
„Ја сам диздар у Барату граду,
„Ја сам главом од Барата Мујо.”
Рече њему лијепа ћевојка :
„Гони коња пред бијеле аре,

Чекај баба из планине мога,
„Кад ја речем, даће мене бабо.”
Вели Иво лијепој ћевојци:
„Ој Бога ми, Глумчева Фатијо!
„Ја сам Богу јемин учинио,
„Да т' у оца више просит не ћу:
„Већ ак” хоћеш са мном вјековати,
„Чекаћу те полу од сахата,
„Док се спремиш на тананој кули,
„Да те бацим за се на дората;"
Па окрену помамна дорина.
Ал' говори Фатија ћевојка:

120

125

130 185

140

145

„Чекај, Мујо, пому од сахата,
„Док се спремим на тананој кули."
Иво свога одсједе дората,
Па он сједе пюу од сахата;
Стаде звека низ танану кулу:
Стоји звека дробнијех фердана,
Стоји шкрипа жутијех кава,да,
Стоји клепет мества и папуча,
Ал ето ти Фатије ћевојке,
Она носи у десници руци
Баш бисаrе жутијех дуката;
У лијевој носи купу вина,
Да напоји од Барата Муја;
Предањ метну у зелену траву,
Пољуби га у бијелу руку,
Он ћевојку међу очи црне;
Попи вино, а узе биcare,
Па их баци на дората свога,
Па се дору на рамена баци,
Он Фатији пружи десну руку,
Па је баци за се на дората:
Три пута је онасао пасом,
А четвртом од мача најасом;
Па окрену брду уз планину.
Кад изиђе брду на планину,
"Бе имају друма три-четири:
Који Нишу, који Шибенику,
Који иде Барату Турскоме,
Тада рече Глумчева Фатија:
„Ој чујеш ли, од Барата Мујо !
„Ја сам чула од баба мојега,

150

155

160

165

170

175

„Како стоје друми на планини,
„Ти нијеси друма погодио,
„Ти не идеш Барату Турекоме,
„Већ Јањоку граду каурcкoме.”
Ал' говори од Јањока Иво:
„ој ћевојко, Глумчева Фатијо!
„Није ово од Барата Мујо,
„Већ ако си чула по чувењу
„Од Јањока Голотрба Ива.”
У то доба низ гору зелену,
Примише се Јањочкога луга;
Ал' ето ти једнога јунака
На вранчићу коњу помамноме,
Крваве му ноге до кољена,
А јунаку руке до рамена;
Како срете Голотрба Ива,
Тако њему Божју помоћ даје:
„Божја помоћ, Голотрбе Иво!”
„„„Здраво да си, од Барата Мујо!»
Па му вели Голотрбе Иво :
„Докле си ми , Мујо, пролазио ?
„Јеси а” иш'о до Јањока мога ?
„Камо тебе дружина остала ?
Вели њему од Барата Мујо :
„Ој Бога ми, Голотрбе Иво!
„Ишао сам Јањоку твојему,
„Одвео сам до тридесет друга,
А катане мене припазише,
„Све ми тридест друга погубише;
„Ја посјекох тридест и четири,
„Па утекох на вранчићу моме.

180

185

190

195

« PreviousContinue »