Srpske narodne pjesme, Book 3Izdanje i štampa državne štamparije, 1929 |
From inside the book
Results 1-3 of 7
Page 16
... Иконија , Да је љуби паша са Загорја . « Оде књига од руке до руке Докле дође на Грахово равно А на руке Милутину кнезу ; Када кнеже књигу проучио , Уд'рише му сузе од очију , А гледа га ћерка Иконија , Па му оде смјерно говорити : > 0 ...
... Иконија , Да је љуби паша са Загорја . « Оде књига од руке до руке Докле дође на Грахово равно А на руке Милутину кнезу ; Када кнеже књигу проучио , Уд'рише му сузе од очију , А гледа га ћерка Иконија , Па му оде смјерно говорити : > 0 ...
Page 19
... Иконија , Затвори се млада у ризницу , Грујо оста на бијелој кули Чекајући пашу Брђанина . Мало било , за дуго не било , Ето паше уз бијелу кулу , Пред њим иде Милутине кнеже , И он носи вењер и свијећу , А за пашом тридесет делија ...
... Иконија , Затвори се млада у ризницу , Грујо оста на бијелој кули Чекајући пашу Брђанина . Мало било , за дуго не било , Ето паше уз бијелу кулу , Пред њим иде Милутине кнеже , И он носи вењер и свијећу , А за пашом тридесет делија ...
Page 20
... Иконија , > Већ је ово Новаковић - Грујо ! « Па потрже пињал од појаса , Закла пашу на бијелој кули , Па истрча кули на пенџере , Те опали двије Даницкиње , Хабар даде у своју дружину ; А кад чуло тридесет хајдука , За бритке се сабље ...
... Иконија , > Већ је ово Новаковић - Грујо ! « Па потрже пињал од појаса , Закла пашу на бијелој кули , Па истрча кули на пенџере , Те опали двије Даницкиње , Хабар даде у своју дружину ; А кад чуло тридесет хајдука , За бритке се сабље ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
Ал бабо баница барјак барјактаре беседи бијеломе бијелу кулу бјеше блага благо Бог Бога Богом брата брате браћо Већ виђе вина вино воде води врата Вуче га главу гледа говори горе града даде дана двије двору дијете дође Док друга дуката Ђе ђевојка ето ти здраво зелену злата Иво иде Иконија има их Јанко јеле јој јунак катана кићени сватови књига књигу ковче коња коње коњица кроз Лимун мајка мајко мало ме међу мејдан мене мени мила мјесто млада мој моја моје море му Мујо Невесињу Нек нема ни није ноге Нуко њега њима Оде он Онда Онђе они отиде паде Пак паша пише планину Побратиме право пред приморје пушка рече Романије рујно руке руку сабљу сад свати Све Сењанин Тадија сина стаде Стојан сунце Тад тако Тале тебе теби ти токе три тридесет Турака Турке Турци Турчин ће ћеш ћу Удбине уз хајдука хајдуци харамбаша хаџија царе четири