,0 јетрво, госпођо краљице; Нешто мене забољела рука, „Тебе здравље! пребољет' не могу, Већ ти збори млађој јетрвици. “ Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице; Нешто ме је забољела глава, 66 „Тебе здравље! пребољет' не могу; 130 135 140 145 150 155 160 ,,Што је тебе, добри господару! Не шће више ни гледати љубу; Узидаше дори до кољена, Оборище дрвље и камење, 165 170 175 180 185 190 66 Тад, отежа дрвље и камење, Нек ти купи роба ил' робињу, „Те зидајте кули у темеља." То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста, Да јој више молба не помаже, Тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре! Остави ми прозор на дојкама, „Истури ми моје б’јеле дојке, „Каде дође мој нејаки Јово, „Каде дође, да подоји дојке. То је Раде за братство примио, Остави јој прозор на дојкама, Па јој дојке у поље истури, 66 195 200 205 210 215 Каде дође нејаки Јоване, 220 66 „Богом брате, Раде неимаре! 225 230 235 240 20) Кажу, да и сад на онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене, које немају млијека, или их сисе боле, носе оно, те пију у води. У народу се нашему и сад при повиједа, да се никаква велика грађевина не може начинити, док се у њу какво чељаде не узида; за то се таковијех мјеста клоне сви, којима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету може узидати, па оно послије умре. 27. Душан хоће сестру да узме. Боже мили, чуда великога! Ев, остаде двоје сирочади: Једно јесте Српски цар Стефане, А друго је сирота Роксандра, Па бесједи Српски цар Стефане: „Моја сестро, сирота Роксандро! „Ходи мене узми господара, „Да ми наше не харчимо благо.“ Ма му вели сирота Роксандра; „О чу ли ме, мој брате Стефане! „Пређе би се небо проломило, „А на небо сунце погинуло, „Но узела тебе господара: „Богме никад ја те узет' не ћу „Док не нађеш триста неимара, „Поведеш их у Шару планину, „Да ти нађу до триста извора, „На једну их жицу не саставе, „Не одведу Мисир-земљи равној; „И направиш до три чаше златне, „Да ти воду пије сиротиња. Кад то зачу Српски цар Стефане, Он не жали похарчити блага, Но довати триста неимара, Поведе их у Шару планину, Те нађоше до триста извора, На једну их жицу саставили, Довели их Мисир-земљи равној; 66 5 10 15 20 25 |