Page images
PDF
EPUB

Па направи до три чаше златне,
Да му воду пије сиротиња.
Кад то виђе сирота Роксандра,
Овако је ријеч бесједила:
„Чујеш ли ме, мој брате Стефане!
„Ја те богме никад узет не ћу
„Док не нађеш триста неимара,
„Да бијелу направе ти цркву
„Од бијела мермера камена,
„Подлисташ је тешкијем оловом,
„А покријеш тучем зеленијем,
„Па направиш до триста столова,
„Па доведеш триста калуђера
„И дванаест светијех владика
„И четири Српска патријара,
„И доведеш ђакона Јована
„И његово ђеце триста луде;
„Па како ни, мој брате, расуде.“
Кад то зачу Српски цар Стефане,
Он не жали похарчити блага,
Но довати триста неимара,
Те бијелу направише цркву
Од бијела мермера камена,
Подлисташе ј тешкијем оловом,
А покринце тучем зеленијем;
Па направи до триста столова
И доведе триста калуђера
И дванаест светијех владика
И четири Српска патријара,
И доведе ђакона Јована
И његове ђеце триста луде:

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]
[graphic][graphic]
[graphic]

Па проклето просипаше мито, 60
Да му даду сестру за љубовцу.
Калуђери мита приватише,
И привати дванаест владика
И четири Српске патријаре,
Но не хође ђаконе Јоване 65
И његове ђеце триста луде:
Роксандра је пред бијелу цркву,
Па излазе триста калуђера,
Изидоше пред бијелу цркву,
Ев нађоше Роксандру ђевојку, 70
Овако јој ријеч бесједили:
„Добро јутро, царева царице!
„То ви, Боже, у час добар било!“
Ема вели сирота Роксандра:
„Хајт отоле, Божји проклетници! 75
„Ђаволи ви понијели душу,
„А огањ ве изгорио живи!
„Па ве вода мутна ћердосала!“
Кад ето ти дванаест владика,
Овако су ријеч бесједили: S{}
„Добро јутро, царева царице!
„То ви, Боже, у добар час било!“
Ема вели сирота Роксандра:
„Хајт отоле Божји бездушници!
„Ђаволи ви понијели душу! 85
„А огањ ве изгорио живи!
„И вода вас ћердосала мутна!“
Кад ето ти Српски патријари,
Овако су ријеч бесједини:
„Добро јутро, царева царице! 9{}
„То ви, Боже, у добар час било!“
Онако их оправи Роксандра,
Ко владике и к'о калуђере;
Кад ето ти ђакона Јована
И његове ђеце триста луде, 95
Овако су ријеч бесједили: -
„Добро јутро, сирота Роксандро!
„А да Бог да и Богородица,
„Ак узела мила брата свога,
„Божја од вас не остало трага, 100
„До ван змије и камена станца!“
Кад то зачу Српски цар Стефане,
А он скочи на ноге лагане, |
Те довати дрвене мајсторе,
Од дрвета он прави ћелију, 105
Од лијепа луча питомога,
Замаза је прахом и катраном,
Па довати ђакона Јована
И негове ђеце триста луде,
У ћелију те их затворио, 110
Па уждио са четири стране;
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро јутро освануло,
Ев" порани Српски цар Стефане,
А погледа Стефан на ћелију, 115
Ал' се сама оградила црква,
А у цркву триста светитеља,
То су, браћо, млади мученици.
Кад то виђе Српски цар Стефане,
А он опет направи ћелију, | 120
Па довати триста калуђера

[graphic]
[graphic]
[graphic]

И дванаест светијех владика
И четири Српска патријара,
У ћелију те их затворио,
Затворио, па их запалио, 125
Он отиде на бијелу кулу.
Кад на јутро бјеше освануло,
А отиде Стефан на ћелију,
Ал' ћелија бјеше изгорела,
И земља је под њом изгорела, 130
Изгорела, па се пропанула,
Па је вода ударила мутна,
Те је њине кости ћердосала.
Кад то виђе Српски цар Стефане,
Не смје узет сестру за љубовцу! 135
То је било, када се чинило,
А сада се тек приповиједа.

28. У да ја се с игре Д у ш а нове.

Пије вино Српски цар Стеване
У Призрену мјесту питомоме,
До њега су старци патријари:
Четири су стара патријара,
И до њих је до девет владика, 5
И дванаест учтугли везира,
И по реду Српски господари;
Вино служи провизур Мијајло,
А свијетли сестра Кандосија
Са њедара драгијем камењем. 10
Кад се царе напојио вина.

[graphic]
[ocr errors]

Таде царе ријеч говорио:
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Што ја хоћу ријеч бесједити:
„Могу л' бити вољан на бесједи,
„Да ја узмем сестру Кандосију,
„Да је узмем за љубу вијерну,
„Да се царско не разлази лице,
„Да се царско не растура благо?“
Сва господа устаде на ноге,
Па се цару часно поклонише,
Поклонише, не одговорише.
Кад то зачу млада Кандосија.
Своје лице заклонила била
Баш за слугу провизур-Мијајла,
Но то виђе Српски цар Стеване,
Те говори Српски цар Стеване:
„Курво једна, провизур-Мијајло!
„Ти ли наста тај јунак на земљи,
„Да заклониш чисто царско лице,
„Царско лице за твоје скутове?
„Вјера моја и тако ми Бога!
„Кад у јутру бијел дан осване,
„Погубићу провизур-Мијајла,
„А узећу сестру Кандосију,
„Узећу је за вијерну љубу.“
Кад то зачу сестра Кандосија,
Као њојзи провизур-Мијајла;
Златан ибрик из руку му узе,
Сама поче цару служит" вино.
Док се царе вином напојио,
Слуге њега из стола дигоше,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
[graphic]
[graphic]
« PreviousContinue »