Page images
PDF
EPUB

Узеше га за оба пазуха,
Однијеше њега у ложницу,
Простријеше три мека душека,
У душеке цара положише;
Кад у јутру пјевци запјевали
И пред црквом звона ударила,
Устадоше млоги свештеници
На јутрењу у бијелу цркву,
У бијелу цркву, свету Петку ;
Кад на службу звона ударише,
Таде слуге цара подигоше,
Дигоше га из мека душека,
Држе њега за оба пазуха,
Однијеше г у бијелу цркву,
Посадише у стола сребрна ;
Док у цркви службу савршише,
Изљегоше из бијеле цркве,
Цара држе млоге вјерне слуге,
Држе њега за оба пазуха,
Воде њега двору бијеломе,
Посадише г' у стола сребрна,
И ту дође сва Српска господа,
Ту сједоше да пију ракију
Шећер ију, а ракију пију;
Ал' говори Српски цар Стеване:
Чујете ли, сва Српска господо!
„Ја сам синоћ врло пијан био,
„Да што лоше бесједио нисам ?"
Сва устаде по реду господа,
Часно цару диван учинише,
Учинише, не одговорише;

[ocr errors]

45

50

55

60

65

70

Проговара провизур Мијајло:
„Буди царе вољан на бесједи!
„Јеси синоћ ријеч говорио,
„Да погубиш провизур-Мијајла,
„А да узмеш сестру Кандосију,
„Да је узмеш за љубу вијерну.
Таде царе ријеч проговара:
„Чујете ли, сва Српска господо!
„Вино пити, а не опити се,

[ocr errors]
[ocr errors]

66

„Нит' је било, нити може бити; „Чу ли, слуго, провизур-Мијајло!

[ocr errors]

На част тебе твоја руса глава,

„И на част ти сестра Кандосија, Ти је узми за љубу вијерну.“

[ocr errors]

29.

Женидба Душанова.

[ocr errors]

Кад се жени Српски цар Стјепане,
На далеко запроси ђевојку,
У Леђану граду Латинскоме,
У Латинског краља Мијаила
По имену Роксанду ђевојку;
Цар је проси, и краљ му је даје.
Цар испроси по књигам’ ђевојку,
Пак дозива Тодора везира:
„Слуго моја, Тодоре везире!
„Да ми идеш бијелу Леђану

[ocr errors][merged small]

„Да ми с њиме свадбу уговориш, „Када ћемо поћи по ђевојку,

75

80

5

10

[ocr errors]

Колико ли повести сватова;

„Да ми видиш Роксанду ђевојку,

[ocr errors]

66

Може л' бити за цара царица, „Може л' бити свој земљи госпођа; „Да је видиш, и да прстенујеш.“ Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине. Пак с опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, Лијепо га краљу дочекао; Вино пише неђељицу дана; Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу! „Није мене царе оправио, „Да ја пијем по Леђану вино, Већ да с тобом свадбу уговорим, „Кад ће царе доћи по ђевојку „У које ли доба од године,

[ocr errors]
[ocr errors]

Колико л' ће повести сватова; „И да видим Роксанду ђевојку, Да је видим, и да прстенујем.“ Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире! „Што ме царе за сватове пита, „Нека купи, колико му драго;

[ocr errors]

По ђевојку, када њему драго;

„Него ћеш ми цара поздравити,
„Нек не води своја два сестрића,
„Два сестрића, два Всиновића,
„Вукашина и с њим Петрашина;
„У пићу су тешке пијанице,

15

20

25

30

35

40

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]

Пак је тешко џевап дати кавзи
„У нашему бијелу Леђану.
„А ђевојку сада ћеш виђети,
„И прстен јој дати по закону.“
А када је тавна ноћца дошла,
Не доносе воштане свијеће,
Већ по мраку изводе ђевојку;
Кад то виђе Тодоре везире,
Он извади од злата прстење
Са бисером и драгим камењем,
Разасја се соба од камења,
Така му се учини ђевојка,
Да је љепша од бијеле виле;
Прстенова Роксанду ђевојку
И даде јој хиљаду дуката,
И ђевојку браћа одведоше.
Кад у јутру јутро освануло,
Опреми се Тодоре везире,
Пак отиде бијелу Призрену.
Када дође бијелу Призрену,
Пита њега Српски цар Стјепане:
„Слуго моја, Тодоре везире!
„Виђе ли ми Росканду ђевојку?
„Виђе ли је, и прстенова ли?
Што говори краљу Мијаило?
Тодор њему све по реду каже:
Виђех, царе, и прстеновах је;
„Да каква је Роксанда ђевојка!
Онакове у Србина нема.

[ocr errors]

45

50

55

60

65

70

75

„Добро збори краљу Мијаило: „По ђевојку, када тебе драго,

[ocr errors]

,Свата купи, колико ти драго;

„Само те је краљу поздравио,

9)

[ocr errors]

„Да не водиш два сестрића твоја,
„Два сестрића, два Воиновића;
„У пићу су тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгаџије,
Опиће се, заметнуће кавгу,
Пак је тешко џевап дати кавзи
„У Леђану граду Латинскоме “
Кад то зачу Српски цар Стјепане,
Удари се руком по кољену;
„Јао мене до Бога милога!
„Дотле ли се зулум огласио
„Од сестрића од Воиновића!
„А тако ми моје вјере тврде!
„Докле мене то весеље прође,
„Обојицу хоћу објесити
„О вратима града Вучитрна,

[ocr errors]

По свијету да ме не срамоте. Стаде царе купити сватове, Скупи свата дванаест хиљада, Пак подиже низ Косово равно. Кад су били испод Вучитрна, Гледала их два Воиновића, Међу собом млади говорили:

[ocr errors]

66

Што л' се ујак на нас расрдио, „Те нас не шће звати у сватове?

[ocr errors]

Нетко нас је њему опаднуо,

„С њега жива месо отпадало!

80

85

90

95

100

105

« PreviousContinue »