„Један бјеше у зета царева, 66 Не би ли га како измамили. Кад су били до Клисуре близу, Изосташе до три шићарџије, Па говоре Милош-чобанину: Чујеш море, млађано Бугарче! „Хоћеш дати коња на размјену? „Даћемо ти коња још бољега, „И још прида стотину дуката, „И сувише рало и волове, „Пак ти ори, те се љебом рани. Вели њима Милош Воиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије! 66 265 270 275 280 „На кантар их мјерити не знадем, „А бројем их бројити не умјем; 99 Што ће мене рало и волови? „Мене није ни отац орао, „Пак је мене љебом одранио.“ 290 Тад' говоре до три шићарџије: 66 ,Сила отме земљу и градове, Камо л' мене коња отет' не ће! „Волим дати коња на размјену, „Јер не могу пјешке путовати.“ Па устави својега кулаша, Пружи руку испод међедине, 295 300 Они мисле, бакрачлију скида, Ал, он скида златна шестоперца, 305 Те удара Баковицу Вука, Колико га лако ударио, Три пута се Вуче преметнуо; , Толики ти родили гроздови „У питомој твојој Ђаковици! Побјеже му Нестопољче Јанко, Стиже њега Милош на кулашу, Удари га међу плећи живе, Четири се пута преметнуо: „Држ' се добро Нестопољче Јанко! 310 315 320 Па кад дођеш Пријепољу твоме, 325 66 66 Ђе с отео коња од Бугара. „Ако цару не ће ни достати.“ 330 335 340 345 350 Ал' повика са града Латинче: „Ој чујеш ли, Српски цар-Стјепане! „Ето доље под градом Леђаном "Изиш'о је краљев заточниче, 99 Зове тебе на мејдан јуначки, „Ваља ићи мејдан дијелити, „Или не ћеш одавде изићи, „Ни извести свата ни једнога, 355 360 „А камо ли Роксанду ђевојку!“ Кад то зачу Српски цар Стјепане, Он телала пусти у сватове, 365 Телал виче и тамо и амо: 66 Ал' се нитко наћи не могаше; Цар с' удари руком по кољену: „Јао мене до Бога милога! 66 „Сад да су ми два сестрића моја, До пред шатор Српског цар-Стјепана : „Јел' слободно, царе господине, „Да ја идем на мејдан у поље?“ Вели њему Српски цар Стјепане: Јест слободно, млађано Бугарче! „Јест слободно, ал' није прилике; „Ако згубиш млада заточника, 370 375 380 385 Честита ћу тебе учинити.“ Узја Милош помамна кулаша, Па окрену од б’јела шатора Заметнувши копље наопако. Говори му Српски цар Стјепане: „Не нос’, синко, копље наопако, „Већ окрени копље у напредак ; „Јер ће ти се смијати Латини.“ Вели њему Милош Воиновић : 390 ,Чувај, царе, ти господства твога ; 395 „Ако мене до невоље буде, „Ја ћу ласно копље окренути ; Каква је то царева замјена! Та на њему ни хаљина нема. „Весели се, краљев заточниче! Немаш на што сабље извадити, ,Нит' је имаш о што крвавити. У то доба дође до шатора, Бе Заточник сједи под шатором, За копље је свезао дората. Вели њему Милош Воиновић : „Устан, море, бијело Латинче! „Да јуначки мејдан дијелимо.“ Ал' говори бијело Латинче : „Ид’ одатле, црни Бугарине! 400 405 410 415 |