Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors]

Књиге учи, грозне сузе рони:
„Нете, синци, ако Бога знате!
„Милица je Лазу суђеница,
На њем у hе останути царство,
„Са њоме ће царовати Лазо
У Крушевцу код воде Мораве.“
lіад то зачу силан цар Стјепане,
(н се мании руком у репове,
"Те извади хиљаду дуката,
и извади од злата јабуку,

јабуции три іамена драга, 0би.љежје Ви,ици ћевојци,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

33.
"1 р а Душанова.

(комад11 од пјесме). обоље се Српски цар Стјепане

Призрену мјесту питомоме, {іобоље се, умријети хоће. Кад то виђе царица Роксанда, Пером пише, како мушка страна, Она пише три, четири књиге, Пошиље их на четири стране 1lо свој њиној редом царевини, Сву господу по реду позива: „Чујете ли, сва наша господо! Тешко болан Српски цар Стјепане, „Болан јесте, умријети хоhe; „Но хајдете у Призрена града, Не би л цара у животу нашли,

10

[ocr errors]
[ocr errors]

15

20

25

„Да чујете, шта ће наручити,
И на ком” hе царство оставити."
Кад се таке књиге растурише,
Сва господа редом разумјела,
Хитро иду, како који може,
Сви одоше у Призрена града
Код силнога Српског цар-Стјепана,
Затекоше цара у животу;
Код њега се ева господа саста,
и ту дође Вукашине краље,
Диже цара са свил' на душека,
Прислони га у наручје свил'но
Па над њиме грозне сузе рони.
Погледује Српски цар Стјепане,
Погледује сву редом господу,
Погледује, паке проговара:
„Мили куме, Вукашине красье!
„Аманет ти моја царевина !
„И аманет сви моји градови!
„II аманет све моје војводе
„По свој мојој редом царевини!
И аманет мој нејан Урошу
„У кол'јевци од четръест дана!
„Царуј, куме, за седам година,
„Осме подај мојем у Урошу.
Ал' говори Вукашине краље:
„Мили куме, Српски цар-Стјепане !
„Ни је за ме твоја царевина,
„Ја не могу, куме, царовати;
Јер ја имам сина самовољна,
Сина мога, Кра.љевића Марка,

30

35

40

50

Кудгоћ иде, никога не пита, „Бего, сједне, свуђе пије вино, „А све ради, кавгу да огради.“ Рече њему Српски цар Стјепане: „Мили куме, Вукашине краље! „Кад ја заптих све моје војводе „По свој мојој редом царевини, „А ти не мо'ш, кога си родио? „Но аманет моја царевина! „И аманет сви моји градови! „И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „Аманет ти нејаки Урошу

У кол јевци од четръест дана ! „Царуј, куме, за седам година, „Осме подај мојему Урошу.“ То говори Српски цар Стјепане, То говори, а с душом се бори; То из усти, лаку душу пусти.

55

60

65

Он царова шеснаест година ;
Колико је зулум поставио,
Што ношаше раја сиротиња,
Што ношате од свиле хаљине,
"Тад обуче сукнене хаљине.
Млади Урош соја господскога
Довати се снаге и памети,

70

75

Па дозива стару своју мајку:
„Мати моја, царице Роксанда!
Дај ми, мајко, комад .љеба бабов :
Стара њему мајка говорила :
Чујеш ли ме, мој млади Урошу!
„Има .љеба, но је у другога,
„Баш у кума Вукашина красъа:
„Каде ти је бабо починуо,
„На самрти царство наручио
„Баш на кума Вукашина краља ,
„Да царује за седам година,
„Осме тебе да предаде царство ;
„Он царује шеснаест година.

80

34.

Урош и Мрњавчевић и.

gCaстaлa се четири табора
На убаву на пољу Косову
Код бијеле Самодреже “) цркве:
Једно табор Вукашина краља,
Друго табор деспота Угљеше,
Треће табор војеводе Гојка,
А четврто царевић-Уроша ;
Цареви се отим.у о царство,

5

14) Једни пјевају код Грачанице.

20

Међу се се хоће да поморе,
Злаћенима да пободу ножи,

10
А не знаду, на коме је царство.
Кра. Вукашин вели: „На мене је;
Деспот Угљеш: „Није, нег на мене :*
Војвод Гојко: „Није, нег” на мене;"
Бути нејак царевић Урошу,

15 Бути дјете, ништа не бесједи, Јер не смије од три братијенца, Братијенца, три Мрњавчевића. Пише књигу Вукашине краљу, Пише књигу, и писъе чауша До Призрена града бијелога До онога протопоп-Недеська, Нека дође на Косово равно, Да он каже, на коме је царство ; Он је свјетла цара причестио ,

25 Причестио и исповједио, У њега су књиге староставне. Пише књигу деспоте Угљеша, Пише књигу, иши.ље чауша

30 До Призрена града бијелога, До онога прoтoпoil-Недеља ; Трећу пише војевода Гојко, и он шиъе огњена чауша ; А четврту царевић Урошу,

35 Пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше Све потајно један од другога. Састаше се четири чауша

« PreviousContinue »