У Призрену граду бијеломе „Брже хајде, протопоп-Недељко, „Да ти кажеш, на коме је царство ; „У тебе су књиге староставне ; „Ја сам свјетла цара причестио, „Причестио и исповједио, 40 45 50 55 60 65 „Ал' га нисам питао за царство, 70 „Већ за грије, што је сагр’јешио ; "Но идите у Прилипа града До дворова Краљевића Марка; „А до Марка, до мојега ђака, „Код мене је књигу научио, „Код цара је Марко писар био, „У њега су књиге староставне, „И он знаде, на коме је царство; „Ви зовите на Косово Марка, Хоће Марко право казивати, „Јер се Марко не боји никога, „Разма једног Бога истинога.“ Отидоше четири чауша, Отидоше ка Прилипу граду, Бјелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, Ударише звекиром на врата, То зачула Јевросима мајка, Па дозива свога сина Марка: , Сине Марко, моје чедо драго! Тко удара звекиром на врата ? „Баш ка' да су бабови чауши.“ Уста Марко, те отвори врата, Чауши се поклонише Марку: 99 75 80 85 90 „Божја т’помоћ, господару Марко!“ 95 А Марко их омилова руком : „Добро дошли, моја ђецо драга! „Јесу л' здраво Србљи витезови, „И честити цареви и краљи ?“ Чауши се смјерно поклонише : „Господару, Краљевићу Марко! 100 „Све је здраво, али није мирно: „Да им кажеш, на коме је царство. Међу се се хоће да поморе, Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; „Мене зову на поље Косово, „Да им кажем, на коме је царство.“ Колко Марко тежио на правду, Толко моли Јевросима мајка : 125 „Марко сине једини у мајке! Не била ти моја рана клета, Ни по бабу, ни по стричевима, 130 66 "Него своју огр’јешити душу. Кад га виђе Угљеша војвода, Благо мене! ето ми синовца, 135 140 145 Он ће казат', на мене је царство; „Кажи, Марко, на мене је царство, 150 „Оба ћемо братски царовати.“ Шути Марко, ништа не бесједи; Благо мене! ето ми синовца, Он ће казат’, на мене је царство; „Кад је Марко још нејачак био, „Ја сам Марка врло миловао, „У свилена њедра увијао, 155 160 „Кано красну од злата јабуку; „Куд сам гође на коњу ходио, „Све сам Марка са собом водио; „Кажи, Марко, на мене је царство, „Ти ђеш, Марко, први царовати, „А ја ћу ти бити до кољена.“ Шути Марко, ништа не говори, На шатора не окреће главу, Право оде бијелу шатору, Ка шатору нејака Уроша, Догна Шарца цару до шатора, Онђе Марко Щарца одсједнуо. Кад га виђе нејаки Урошу, Лако скочи са свил'на душека, Лако скочи, паке проговори: Благо мене! ето мога кума, „Ето кума, Краљевића Марка, Он ће казат на коме је царство. , Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, За јуначко питају се здравље, 66 165 170 175 180 185 190 |