Page images
PDF
EPUB

40

45

50

[ocr errors]

У Призрену граду бијеломе
Код дворова протопоп-Недељка ,
Али прота дома не бијаше,
Но у цркви бјеше на јутрењи.
На јутрењи и на летурђији.
Кол'ко с силни огњени чаши,
Колико су силни од силнијех.
Те не кћеше коње одјахати,
Но у цркву коње нагоније,
Потегоше плетене канције,
У дарају протопоп-Неделька :
„Брже хајде, протопоп-ileдeлько,
„Брже хајде на Косово равно,
„Да ти кажеш, на коме је царство;
Ти си св’јетлог цара причестио ,
„Причестио и исповједио,
„У тебе су књиге староставне :
„Ја л ћеш сада изгубити главу.“
Сузе рони протопоп Недесько,
Сузе рони, па њима говори:
„Одбијте се, силни од силнијех,
„Док у цркви закон савршимо,
„Знати һе се, на коме је царство.“
Тако су се они узмакнули.
А кад закон Божји савршише,
Изљегоше пред бијелу цркву,
Тад” говори протопоu fleдeлько :
Бецо моја, четири чауша !
„Ја сам св’јетла цара причестио,
„Причестио и исповједио,
„Алга нисам питао за царство.

55

60

65

[ocr errors]

.

75

[ocr errors]

30

66

85

Ве за грије, што је сагр'јешио ; „Но идите у Прилипа града ...До дворова Кра.љевића Марка; 4 до Марка, до мојега ђака, „Код мене је књигу научио , „Код цара је Марко писар био, У њега су књиге староставне, И он знаде, на коме је царство ; Ви зовите на Косово Марка, „Хоhе Марко право називати , „Јер се Марко не боји никога, „Разма једног Бога истинога.“ (тидотше четири чауша, (Отидоше ка ІІрилипу граду, Б’јелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, Ударише звeкиром на врата, То зачула Јевросима мајка , Па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго! „Тко удара звeкиром на врата? „Баш ка” да су бабови чауши. Уста Марко, те отвори врата, Чауши се поклонише Марку: „Божја т” помоћ, господару Марко! А Марко их омилова руком : „Добро дошли, моја ћецо драга! „Јесу л здраво Срб.ьи витезови, „И честити цареви и кральи ? Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко!

90

[ocr errors]

66

95

[ocr errors]

100

[ocr errors]
[ocr errors]

105

[ocr errors]

110

115

Све је здраво, али није мирно: Господа се тешко завадила „На Косову пољу широкоме „Код бијеле Самодреже цркве, И они се отим.љу о царство, „Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; „Тебе зову на Косово равно, „Да им кажеш, на коме је царство. Оде Марко у господске дворе, Пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко! „Господа се јесу завадила „На Косову пољу широкоме „Код бијеле Самодреже цркве, „И они се отим.љу о царство, „Међу се се хоће да поморе, „Злаћенима да пободу ножи, „А не знаду, на коме је царство; Мене зову на поље Косово, „Да им кажем, на коме је царство.“ Кол'ко Марко тежио на правду, Тол'ко моли Јевросима мајка : „Марко сине једини у мајке! Не била ти моја рана клета, „Немој, сине, говорити криво „Ни по бабу, ни по стричевима, „Већ по правди Бога истинога ; „Немој, сине, изгубити душе ; „Боље ти је изгубити главу,

99

120

[ocr errors]

125

130

66

135

140

[ocr errors]

66

145

„Него своју огрјешити душу.“ Узе Марко књиге староставне, Па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамена баци, Отидоше у Косово равно. Кад су били краљеву шатору, Рече таде Вукашине краље : „Благо мене до Бога милога! „Ето мене мога сина Марка, Он ће казат', на мене је царство, Од оца ће останути сину. Марко слуша, ништа не говори, На шатора не окреће главу. Кад га виђе Угљеша војвода, Тад Угљеша ријеч говорио : Благо мене! ето ми синовца, Он ће казат”, на мене је царство; Кажи, Марко, на мене је царство, „Оба ћемо братски царовати. “ Шути Марко, ништа не бесједи; На шатора не окреће галаву. Кад та виђе војевода Гојко, Таде Гојко ријеч говорио : Благо мене! ето ми синовца, Он ће казат”, на мене је царство ; „Кад је Марко још нејачак био, „Ја сам Марка врло миловао, У свилена њедра увијао, „Кано красну од злата јабуку ; „Куд сам гође на коњу ходио, „Све сам Марка са собом водио;

[ocr errors]
[ocr errors]

150

22

155

[ocr errors]
[ocr errors]

160 165

170

175

[ocr errors]

66

„Кажи, Марко, на мене је царство,
„Ти ћеш, Марко, први царовати,
„А ја ћу ти бити до кољена.“
Шути Марко, ништа не говори,
На шатора не окреће главу,
Право оде бијелу шатору,
Ка шатору нејака Уроша,
Догна Шарца цару до шатора,
Онђе Марко Царца одсједнуо.
Кад га виђе нејаки Урошу,
Лако скочи са свил'на душека,
Лако скочи, наке проговори:
„Благо мене! ето мога кума,
Ето кума, Краљевића Марка,
Он ће казат” на коме је царство.
Руке шире, у грла се грме,
У бијело цјеливају лице,
За јуначко питају се здравље,
Па сједоше на свил на душека.
Тако мало време постајало,
Данак прође, тавна ноћца дође;
Кад у јутру јутро освануло,
И

пред црквом звона ударише,
Сва господа дошла на јутрење,
У цркви су службу савршили,
Изљегоше из бијеле цркве,
У столове пред цркву сједнули,
Шећер ију, а ракију пију,
Марко узе књиге староставне,
Књиге гледа, а говори Марко :
„А мој бабо, Вукашине кральy!

180

185

190

« PreviousContinue »