110 115 120 Настојника старца Југ-Богдана! 125 130 135 царево благо затомнше 28 99 Па му сједе уз десно кољено; Стаде њему царе бесједити**): „Јагње моје, Раде неимаре! „Градиш ли ми Раваницу цркву? „Јеси ли јој темељ поставио ?“ 140 Вољан буди, царе, на бесједи! „Ја не градим цркву Раваницу, „Него нашу проклету тамницу; Тамницу смо савршили давно. „Чудну си ми, царе оставио 145 „А надницу, по једну аспpицу! „Напојницу по једну чашицу! „Не светкујем петку ни неђељу, „Ни Илију, који громом бије, „Ни Марију, која муњом пали!" 150 Кад то зачу славан цар Лазаре, Он дозива Милош-Обилића: „о Милошу, моја вјерна слуго! „Иди јаши ждрала високога, Па ти иди цркви Раваници, 155 „Те објеси девет Југовића, **) У оној мало прије споменутој пјесми Раде је изншавши пред кнеза Лазара стао плакати, а кнез Лазар га за и увати стара Југ-Богдана, 160 „Извади му језик на вилице, „Рас'јеци га на четири стране, Објеси га о четири гране: „Ко је чудан, нек се чуду чуди, Ко је страшив, да не смије проћи.“ 165 Кад то зачу Милош Обилићу, Он посједе ждрала високога, Право оде Раваници цркви, Те увати девет Југовића, Бијеле им савезао руке, 170 Савезао руке наопако, А преда њих стара Југ-Богдана, Па накити једну ситну књигу, Оправи иx Рељи Крилатоме: „Да их, Реља, у тамницу бациш, 175 „Да их поjиш вином и ракијом, „А да раниш медом и шећером.“ Па он узја ждрала високога, У зја ждрала, оде у Крушевац, Право оде цару на дивана. Каде цару на диван изиђе, Он се цару смјерно поклонио, Прије цара стаде бесједити: Свијех сам ти, царе, објесио, 185 „Објесио девет Југовића, Твога старца стара Југ-Богдана „На муке сам ударио тешке, 180 190 195 200 Обје сам му очи извадио, „Повадио клијентима зубе, „Извадио језик на вилице, Расјекао на четири стране, „Објесио о четири гране : „Које чудан, да се чуду чуди, „Ко ли страшив, да не смије проћи.“ Кад то зачу госпођа Милица, Процвиљела, као кукавица : „За што, царе? ако Бога знадеш! Од мојијех девет милих брата Што ти мене једног не остави, „Најмлађега, ја најстаријега, „Тебе дику, а мене заклетву? „Већ м” остави јадну без заклетве, „Да ти кукам, као кукавица, „Да преврhем, као ластавица.“ Каде зачу славан цар Лазаре, То је њему врло жао било, Паке стаде царе бесједити: „0 Милошу, моја вјерна слуго! „Да си знао, ка" Што знао ниси, „Да оставиш од девет једнога, „Најмлађега, ја најстаријега, „Да те држим поред своје главе, „Да те раним медом и шећером, „Да те појим вином и ракијом, „Да т облачим свилом и кадивом; „Кад би било по реду мријети, „На тебе би остануло царство.“ Таде Милош стаде бесједити: 205 210 215 99 66 „Вољан буди, царе, на бесједи ! „Свагда сам те послужио вјерно, 220 „А данас те послужио нисам : „Ни једнога погубио нисам, „Пугубио, ни стара ни млада ; „Но пратио на старом Пазару Ка војводи Рељи Крилатоме, 225 „Да их Реља у тамницу баци, „Да их рани медом и жеһером, „А да поји вином и ракијом, „Доке нам се, царе, поодљутиш; „Сад им суди, како ти је драго. 230 Но чу ли ме, славан царе Лазо! „Згодно су нам начинили цркву; „Но положи мајсторима благо, „Мајсторима, што сте погодили. То је царе њега послушао, 235 Све положи мајсторима благо, Па спремише коње витезове, На добре се коње дохитише, Оде царе цркви Раваници, Да он види, кака му је црква. 240 Кад је царе био према цркви, Сину црква, као јарко сунце, Коњу ждрака у очи удари, Под царем је коњиц поскочио, и са себе цара обалио 245 Ту се зове Царево Бупило ), Како тадај, тако и данаске. в) Нијесам могао дознати , се онуда гдје каково мјесто тако зове 29 да ли |