Page images
PDF
EPUB

„Проврже се црнијем јагњетом,
„И утече мене уз планину.“ 60
Манојло се таде сјетоваше:
„Ја сам, љубо, јагње дочекао,
„Убио га, па га испекао,
„И од њега, љубо, обједова,
„И плeћe сaм меса оставио, 65
„Врзи руку у зобницу вранцу!“
Она бачи у зобницу руку,
Оно плеће меса дофатила,
Ал' је оно од ђетета рука!
Тадер му је љуба говорила: 70
„А Манојле, траг ти погинуо!
„Ти не био продавати кума“
Богу фала, јер ј овако било!

7. За ручница Лаза Рад а новића.

Кад се жени Радановић Лазо,
Он испроси лепоту девојку,
И сакупи иљаду сватова,
Оде право двору девојачком;
Далеко и мајка угледала, 5
Угледала, па је беседила:
„Сад ћу стати на двор на капију,
»Да ја гледам кићене сватове.“
Кад су свати близу двора били,
Беседила девојачка мајка: 10
„Иду, ћерко, кићени сватови,
„У чије ће дворе улазити?

[graphic]

„Чија ће и мајка дочекати?
„Чија л' браћа коње приватити?
„Чиј ли баба вином послужити?
„Чија л' сеја даром даривати?“
Кад девојка речи разабрала.
Беседила својој старој мајки:
„Ој старице, мила мајко моја!
„То је, мајко, Радановић-Лазо,
„И то су му кићени сватови,
„И право ће нашем белом двору;
„Веће слажи моје беле даре:
„Ти ћеш, мајко, свате дочекати,
„Моја браћа коње приватити,
„Моја сеја даром даривати,
„Мили бабо вином напојити.“
Док су свати у двор улазили,
Завади се мајка и девојка,
Не о граде, ни о винограде,
Већ о једну танану кошуљу:
Мајка оће да остави сину,
А девојка своме ђувегији:
Тад се мајка на њу наљутила,
Па је стала двору на капију,
На студен се камен наслонила,
На камену грозне сузе лије.
Њу ми пита Радановић-Лазо:
„Ој Бога ти, мила мајко моја!
„Која ти је голема невоља,
„Те ти ниси свате дочекала,
„Већ си стала двору на капију,
„На студен се камен наслонила,

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]
[graphic]
[graphic]

„И на њега грозне сузе рониш?“
Мајка Лази тијо одговара:
„Ао Лазо, зете несуђени!
„Како ћу ти ја весела бити,
„Како л' свате јадна дочекати,
„Кад је твоја умрла девојка,
„Јуче смо је младу саранили?“
Онда Лазо мајки говорио:
„Казуј гробље, гди је укопана,
„Да ја видим и мртву девојку.“
Кад је мајка речи разабрала,
Беседила Радановић-Лази:
„Ја ти гробља не смем казивати,
„Јер је код нас чудан адет посто:
„Кад умире под прстен девојка,
„Не копа се у то ново гробље,
„Већ се баца у то сиње море.“
Кад то чуо Радановић-Лазо.
Беседио кићеним сватовма:
„Ој сватови, моја браћо драга!
„Чекајте ме у беломе двору,
„Док отидем на нове пазаре,
„Да ја купим свиле свакојаке,
„Да ја плетем мрежу шаровиту,
„Да ја тражим по мору девојку,
„Ил' ћ“ у мени живо срце пући.“
Кад је Лазо ово беседио,
Слушала га танана робиња,
Па је њему тијо беседила:
„Господару, Радановић-Лазо!
„Није твоја умрла девојка,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[graphic]

„Већ се она с мајком завадила.
„Ни о граде, ни о винограде;
„Већ о једну танану кошуљу:
„Мајка оће да остави сину,
„А девојка теби да понесе.“
Кад је Лазо речи разабрао,
Он беседи куму и деверу:
„Ој Бога вам, куме и девере!
„Ви идите горе на чардаке,
„Доведите лепоту девојку,
„У њене јој даре не дирајте,
„Јер у мене доста дара има.“
Кад то чуо куме и девере,
Послушали Радановић-Лазу:
Отидоше на горње чардаке,
Доведоше лепоту девојку,
У даре јој ни дирнули нису.
Кад су Божји закон савршили,
Девојка се са родом опрашта:
Љуби оца, љуби стару мајку,
„Љуби браћу и милу сестрицу,
Па је мајки онда беседила:
„Опрости ми, мила мајко моја!
„Што сам теби, мајко, сагрешила.“
Али мајка куне без престанка:
„Мила кћери, и тебе не било!
„Ни допрла тамо, ни овамо!
„Већ остала среди горе чарне.“
Кад девојка речи разабрала,
Удрише јој сузе од очију.
Дигоше се кићени сватови,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]
[graphic]

Одведоше леноту девојку.
Кад су били среди горе чарне,
Ал' девојку заболела глава,
Беседила свом ручном деверу:
„Ој девере, мој злаћен прстене;
„Ти ми зовни Радановић-Лазу.“
Кад је девер речи разабрао,
Брже оде Радановић-Лази,
Па је Лази тијо беседио:
„Ајде, Лазо, брже у натраге.
„Девојка се наша разболела.
„На кума се главом наслонила.“
Кад је Лазо речи разабрао,
Он отиде лепоти девојки,
Па је пита Радановић-Лазо:
„Што је теби, лепота девојко?
„Што је тебе заболела глава?“
Девојка је њему беседила:
„Господару, Радановић-Лазо!
„Де ми скупи кићене сватове.“
Скупи Лазо кићене сватове,
Девојка им лепо зафалила
На љубави и на пријатељству;
Сваком дала по киту босиљка,
Лази дала танану кошуљу,
За коју се с мајком завадила,
Па је њему тијо беседила:
„На кошуљу, Радановић-Лазо!
„Под грлом јој пуце јадиково,
„Јадиково и чемериково:
„Кудгод одиш, нека јадикујеш,

110

115

120

125

130

135

« PreviousContinue »