Онда Милош поче да попева, 31 Од сви наши бољи и старији, 31) Ваља да су се и прије натпијевали, па му вила за то забранила пјевати, што је у њега љепше грло него у ње. Шарца коња и грли и љуби: Чистим сребром и жеженим златом; „Покрићу те свилом до колена, „Од колена ките до копита; „Гриву ћу ти измешати златом, "А поткитит, ситнијем бисером; „Ако ли ми не достигнеш виле, „Оба ћу ти ока извадити, „Све четири ноге подломити, „Па ћу т овде тако оставити, „Те се туци од јеле до јеле, „Ко ја Марко без мог побратима.“ Довати се Шарцу на рамена, Пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по връу планине, Шарац језди по среди планине, Ни где виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, По с три копља у висину скаче, По с четири добре у напредак, Брзо Шарац достигао вилу; Кад се вила виде на невољи, Прну јадна небу под облаке, Потеже се буздованом Марко Пустимице добро нештедице, Белу вилу међ' плећи удари, међ’плећи Обори је на земљицу чарну, Пак је стаде бити буздованом: Преврће је с десне на лијеву, 90 95 100 „Сад ћу доћи, Богом побратиме!“ Набра вила по Мирочу биља, 105 И загаси ране на јунаку: Лепше грло у Милоша царско, Јесте лепше него што је било, Баш здравије него што је било. 110 115 "О чујете, виле другарице! „Што сам јадна од њег претрпила! 39. Марко Краљевић и Љушица Пораниле три Српске војводе Па он ломи грозна винограда; „Прођ се, Реља, грозна винограда; „Да ти знадеш, чиј су виногради, „Далеко би коња обгонио: „Виноград је Љутице Богдана. И ломио грозна винограда, 120 5 10 15 „На кобили танкој бедевији; „Кад то виђе Љутица Богдане, „Он потеже тешку топузину, 20 25 „Пушћа за мном уз кршно приморје, 30 „Довати ме по свилену пасу, „Побратиме, сапом од топуза, „Шћера мене за уши Шарину, „Једва му се у седло повратих „И утекох уз кршно приморје. Има од тад' седам годиница, „Већ овуда нијесам прошао.“ Истом они у бесједи бјеху, Док се прамен запођеде таме Винограду уз равно приморје; Погледаше три Српске војводе, Ал' ето ти Љутице Богдана И са њиме дванаест војвода! Кад то виђе Краљевићу Марко, Он бесједи Рељи и Милошу: „Чујете ли, до два побратима! „Ето нама Љутице Богдана, ,,Сва три ћемо изгубити главе, „Већ ходите, да ми побјегнемо.“ 35 40 45 |