Page images
PDF
EPUB

Витезове коње прифатише;
А ишета лека капетане,

У авлији три војводе срете,
Руке шире, те с у лица љубе,
За јуначко питају се здравље,
За биле се руке уватише,
Иду, брате, на танке чардаке.
Кад дођоше врху на чардаке,
Кудгођ Марко земљу проходио,
Ни чему се није зачудио,

Ни се Марко од шта застидио,
Ту с зачуди Марко и застиђе,
Кад у Леке сагледа чардаке
И Леќину виђе госпоштину.

Од шта бјеше на чардак, простирка?
Бјеше чоха чардаку до врата,

А по чоси лијепа кадифа.

Но каки су у Леке душеци!
Каки ли су под главу јастуци!
Све од суха злата исплетени.
По чардаку млоги чивилуци,
Ђе се вјеша господско оруже,
Чивилуци од бијела сребра;
Што бијаху на чардак столови,
Столови су од бијела сребра,
А јабуке од сухога злата.
На чардаку на лијеву страну
Ту бијаше совра постављена,
Низа совру вино наточено,
У злаћене купе напуњено,
Уврх совре једна купа сједи,

230

235

240

245

250

255

Купа бере девет литар вина,
Ал' је купа од сухога злата,
То је купа Леке капетана;
Томе се је Марко зачудио.
Позивље их Лека капетане,
Уврх совре мјесто начинио,
Војводе је једва дочекао.
Онда хитре допадоше слуге,
Те са совре купе подигоше,
У руке их даше војводама,
А најпрвом господару своме,
Господару Леки капетану.
Доста бјеше вина издобила
И у совру сваке госпоштине
И од млого руку ђаконије.
Пише вино па и зачамаше
Од неђеље опет до неђеље.
Марко често оком погледује,
Погледује оба побратима,
А који ће Леки поменути,
Проговорит ријеч за ђевојку;
Како Марко у њих погледује,
Он' преда се у земљицу црну:
Није ласно Леки поменути,
Онакоме главноме јунаку!
Кад се Марко виђе на невољи,
За невољу ријеч проговори:
„Поглавице, Леко капетане !
„Ми сиђесмо и ми писмо вино,
О свачему, Леко, бесједисмо,

99

Све те гледам, све те ослушкујем,

260

265

270

275

280

285

290

„А кад ћеш ме, Леко, приупитат,
„Што смо даљну земљу проходили
И ми наше коње уморили,

[ocr errors]

„А ти, Леко, не шће да упиташ.
Удари се јунак на јунака,
Удари се памет на памецу,
Те му Лека чудно одговара:
„О војводо, Краљевићу Марко!
„Како бих те, брате, упитао,
„Кад си, Марко, давно иштетио,
„Што почешће к мене не идете,
„Да с' за лако здравље упитамо
„И ми рујна вина напојимо,

[ocr errors]

66

„И видимо, јел' нам земља мирна?

295

300

„Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама.“ 305

С ријечима дочекао Марка,

За дуго му Марко не мучао,
Но му другу Марко проговара:
„Све је тако, Леко капетане!
„Алʼ ти другу хоћу бесједити,
„Бесједити, а доста је стидно:
Нама тешки гласи досадише
„А у тебе чудо казујући,

[ocr errors]

310

„Чудно чудо, поноситу Росу,

„Што је земље на четири стране,

315

„Бутун Босне и Уруменлије,
„Што је Шама и што је Мисира,
„Аћолије и Анадолије,

[ocr errors]

И влашкијех седам краљевина,

„Да јој друге у сву земљу није; А њу фале, а и нас не куде;

320

„Ми смо дошли, Леко капетане,

[ocr errors]

Да у тебе просимо ђевојку.

„Сва тројица јесмо побратими,

[ocr errors]

Сва тројица јутрос нежењени;
Подај сестру за кога ти драго,
Бирај зета, кога тебе драго:
„Један да је хитар ђувеглија,

[ocr errors]

„А двојица да су два ђевера,

325

„С тобом да смо главни пријатељи.“ 330 Плану Лека, па се намрдио: „Прођи ме се, војевода Марко! „Немој прстен вадит' на ђевојку, „Ни вадити просачку буклију:

[ocr errors]

Што сам јунак у Бога желио, „То сам данас једва дочекао, „Да ја стечем таке пријатеље; "Ал' да тебе једну муку кажем: „Што си чуо, ти војвода Марко, „Да љепоте не има ђевојци, „Истина је баш што људи кажу; „Ал' је сестра моја самовољна, „Не боји се ни кога до Бога, „А за брата ни хабера нема: „Седамдесет и четири просца „Што су сестри дослен доходила,

[ocr errors]

Сваком сестра находи махану,

„Код просаца брата застидила;
„Не смијем ти прстен приватити
„Ни попити просачку буклију,
„Ако сестра сјутра не шће поћи,

[ocr errors]

Како ћу ти онда одговорит’?“

335

340

345

350

1

Грохотом се Марко насмијао,
Па ти Леки ријеч проговара:
„Авај Лека! весела ти мајка! 3)
„А какав би био старјешина
Те судити једном земљом равном,
„Па се тебе сестра не бојати!
Кунем ти се и Богом и вјером,
„Да је моја у Прилипу моме,
„Па кад она не би послушала,
„Ја бих њене руке осјекао,
"Ил' њезине очи извадио.
„А чујеш ли, Леко капетане!
„Ако с' бојиш миле секе твоје,
„Молим ти се, као старијему,
„Ну отиди на бијелу кулу,
„Иди, Лека, ђе ти сједи сека,
„Те се моли, доведи је амо,
„Нека она сагледа војводе,

Белћи досле није ни виђела;
„Твоју сестру, Лека, ослободи,
„Нека пође, за кога јој драго,
„А ми браћа кавге не имамо:
„Један да је ђувеглија њезин,
„А двојица да су два ђевера,
С тобом да смо красни пријатељи.
Скочи Лека, ријеч не порече,
Оде Лека на високу кулу,
Те Росанди сестри казиваше :
„Хајде, селе, поносита Росо!

**) И овдје весела значи готово жалосна.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »