Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

385

390

66

[ocr errors]

395

„Хајде, селе, на танке чардаке, „Запало ти у вијеку твоме, „Да обираш три Српске војводе, „Што их данас у свијету нема, „Да ти братац стече пријатеље, „А ти, селе, да судомиш дивно.“ Сестра брату ријеч проговара: „Хајде, брале, на танке чардаке, „Те пиј шњима вино и наздрављај, „Ето сестре на танке чардаке. Оде Лека одмах к војводама, Те сјећаху браћа на чардаку, Стаде звека висока чардака, Зазвечаше ситни басамаци, Потковице ситне на папучам", Ал' ето ти буљук ћевојака, Међу њима Росанда ђевојка ; А кад Роса дође на чардаке, Сину чардак на четири стране Од њезина дивна одијела , Од њезина стаса и образа. Погледнуше три Српске војводе, Погледнуше, па се застидише, Зайсто се Роси зачудише. Млого Марко чуда сагледао, и виђао виле на планини, и имао виле посестриме, Ни од шта се није препанно, Ни сода шта Марко застидио ; Баш се Роси бјеше зачудио, и од Леке с мало застидише,

[ocr errors]

400

405

410

415

420

[ocr errors]

425

Погледнуше у земљицу црну.
А то гледа Лека капетане,
Гледа сестру, погледа војводе,
Не ће л' који јунак проговорит
Јали шњиме, јал” станком ћевојком:
А кад виђе, ђе војводе муче,
Он ти сестру разумљује своју:
„Бирај, селе, кога тебе драго

А од ове три војводе младе:
„Ти ако си, сестро, наумила
„Узет", секо, доброга јунака,
„Који ће нам образ освјетлати,
„Освјетлати на сваком мегдану.
„На мегдана сваког излазити,
„Узми, селе, Краљевића Марка,
„Хајде шњиме у 1рнлина града,
„Тамо тебе лоце бити не bе;
„Ако ли си, селе, наумила
„Узет”, селе, дилбера јунака,
Коме снаге и љепоте нема,
Нити има стаса и образа
„У свој земљи на четири стране,
..У зми, се.e, војводу Милоша,
„Хајде шњиме ка польy Косову,
„Ни тамо ти лоше бити не bе;
„Ако ли си, сестро, наумила,
„Да ти узмеш крилата јунака,
..Да га грлиш, а да се поносиш,
„Узми, селе, Рељу Крилатога,
„Хајде шњиме ка Јењи Пазару,
„Ни тамо ти лоше бити не һе.“

[ocr errors]

430

:9

435

440

66

445

9

450

[ocr errors]

455

[ocr errors]

Ја кад зачу Росанда ћевојка,
По длану се дланом ошинула,
Звекну чардак на четири стране,
Грдну Роса ријеч започела :
„Фала Богу, Фала истиноме!
„Свакоме се могу дочудити
„И свакоме јаду досјетити,
„А не могу свој Призренској земљи,
„Ја на коме држи капетанство,
„На манитом Леки капетану!
„Камо памет ? ти је не имао !
А у што си, брате, преумно?
„На што си се данас преварио ?
Вољела бих сједу косу плести
„У Призрену, нашој царевини,
„Но ја поћи у Прилипа града,
„Маркова се називати љуба;
„Јел је Марко Турска придворица,
„Са Турцима бије и сијече,
„Ни ће имат гроба ни укопа,
Ни ће с' Марку гроба опојати.
„Што ће мене код љепоте моје,
„Бидем љуба Турске придворице? *)
„Ни ту ти се не бих ражљутила,
Бе се вараш Марку рад јунаштва,
„Но се на те јесам ражљутила,
„Шта с видио, шта си смиловао
„А на томе војводи Милошу,

460

[ocr errors]

465

470

"") У овоме је стиху из почетка изостављено да, да не би

један слог био више.

475

[ocr errors]

480

9

485

„Бе је виђен, ђе је снажан јунак;
„Јеси чуо, ђе причају људи,
„Бе "Милоша кобила родила,
„А некака сура бедевија,
„Бедевија, што ждријеби ждрале,
„Нашли су га јутру у ерђели,
Кобила га сисом одојила,
„С тога снажан, с тога висок јесте ?
„Ни ту ти се не бих ражљутила,
„Но се јесам, брате, ражљутила,
„Што ми кажеш Рељу Крилатога.
Камо памет ? ти је изгубио !
„Камо језик ? њим не говорио !
„Што ти, брате, Рељу не упита,
„Од кога је ћела и кољена,
„Ко ли отац, ко његова мајка ?
„Ја сам чула, ђе причају људи,
„Да је Реља Пазарско копиле,
„Нашли су га јутру на сокаку,
„Јеђупкиња њега одојила,
С тога има крила и окриље.
„Не ћу томе поћи ни једноме.“
То изрече, оде низ чардаке.
Запали се образ од образа,
А застиди јунак од јунака.
Плану Марко, као огањ живи,
Па поскочи на ноге лагане,
Фати бритву сабљу с чивилука,
шћаше Леки главу да укине;
Милош скочи, те уфати Марка,
У руке му сабљу уФатио:

[ocr errors]
[ocr errors]

490

[ocr errors]

495

500 505

510

[ocr errors]

515

„к себе руке, Краљевићу Марко!
„Остав” сабљу, да је Бог убије!
Би .' оваког брата иштетио,
„Који нас је красно дочекао,
А са једне грдне копилице,
„И сву lеки земљу расплакао ?“
Не да Милош Леки кидисати.
Виђе Марко, па се досјетио,
Не шће њему сабљу отимати,
Но погледну пињал за појасом,
Па потрча низ танке чардаке ;
Кад се Марко земье довaтио
и на земљи камене калдрме
Али Роса близу куле била,
Онколиле Росанду ћевојке,
„Држе скуте и држе рукаве,
Виђе Марко, па из грла викну:
.0ђевојко, поносита Росо!
А зако ти те младости твоје!
„Ну одбаци од себе ћевојке,

А обрни к мене твоје лице,
„E се, Росо, јесам застудио
„На чардаку од брата твојега,
„Те те, Росо, добро не сагледах,
„А кад дођем у ІПрилипа града,
„Хоће мене сестра досадити
„Питајући: „Каква бјеше Роса ? 4. .
„Обрни се, да ти виђу лице.“
Ађевојка одћутину ђевојке,
Поврати се и. обрну лице:
„Вићи, Марко, и сагледај Росу:""

520

[ocr errors]
[ocr errors]

525

[ocr errors]
[ocr errors]

66

530

« PreviousContinue »