Page images
PDF
EPUB

20

25

[ocr errors]

30

Подносити муку и невољу;
Цвили Милош, како љута гуја,
Привлачи се на пенџер тавници,
Те он гледа јунак по сокаци,
Не би л кога знана опазио,
Ал' припази пошту књигоношу 36),
ІНа дозивье Милош од Поцерја:
„Богом брате, пошта књигоноша!
Донеси и један лист хартије,
...Да ти градим једну ситну књигу.
То је пошта за Бога примио,
Донесе му један лист хартије;
Сједе Милош ситну књигу писат
У Прилипа у бијела града,
Своме побру !ipa.љевићу Марку:
„Богом брате, Iіраљевићу Марко!
„11л не чујеш, ил' не хајеш за ме?
Тешке сам ти муке допануо,
„Побратиме, у Мадарске руке.
„Увати ме Вуча Џенерале,
„11 још моја оба побратима;
бацио нас на дно Утавницу,

Бено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена;
..Лежим, брате, три бијела дана,
..Ако будем, брате, још три дана,
Никада ме више виђет” не heІІ;
Избављај ме, побратиме Марко.
„Јал" за благо, јали на јунаштво.“

35

[ocr errors]

40

[ocr errors]

45

") Једни пјевају: Пера Ламинина.

50

66

55

60

Па улице пером ударио, Од образа крви наточио, с

крви њему кіњигу запечати, Па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; Па је пошти Милош говорио: „Носи књигу бијелу Прилипу „На кољено Краљевићу арку." Оде пошта бијелу Прилипу, У њег” стиже у свету неђељу, Када Србљи у цркви биjaxy; Стаде пошта пред бијелом црквом, Докле Марко изиђе из цркве; Кад изиђе Краљевићу Марко, Пошта капу под мишицу баци, Поклања се до земаљице Марку, Па му даде лист књиге танане. Када Марко ситну књигу прими, Стојећи је књигу проучио; Када виђе, што му књига каже, Уд'рише му сузе од очију, Па је онда Марко бесједио: „Авај мене, драги побратиме! „Ту ли си ми, болан, допаднуо! „Ал' тако ми моје вјере тврде! Хоће тебе побро избавити „Јал” за благо, јали на јунаштво. Па он оде својој танкој кули, Сједе мало, те се напи вина, Па припаса сабљу оковану, и пригрну фурак од курјака,

65

70

[ocr errors]

6

Сл

80

85

90

А на главу капу од курјака,
Припеза је мр:ом jeмeнијом;
Па узим.ље коп.ље убојито,
Па се спушта у подруме Шарцу,
Те опреми Парца од мејдана:
Притеже му седморе колане,
Заузда га уздом позлаһеном;
Па наточи тулумину вина,
Објеси је оункаш Шарину,
с десне стране тешку тогузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Па се ІІарцу на рамена баци,
Окрену га од Прилипа града,
Оде право стојну Бијограду.
Кад је био покрај Бијограда,
Уврати се, те се напи вина;
Па одат.е поклопи Шарина,
За Дунавом скела догоди се;
Двапут Марко скелецију викну,
Па га више ни чекати не шће,
Већ наћера Шарца на Дунаво,
Оде право граду Варадину,
Под Варадин у поље зелено.
Ту устави Шарца од мејдана,
ІІа удари коп.ље у ледину,
За копље је привез'о Шарина,
Тулумину скиде са ункаша
и врже је у зелену траву,
Па он сједе пити мрко вино;
Не пије га чим се вино пије,
Beh леђеном од дванаест ока,

95

100

105 110

115

120

[ocr errors]

Пола пије, пола ІІІарцу даје
Кад ујутру јутро освану.io,
Пошетала Велимировица,
Мила снаха Вуче ценерала,
По беден у града Варадина,
Она гледа низ поље зелено,
У пољу је опази.а Марка ;
Кад угледа Краљевића Марка,
Трољетна је увати грозница,
Па побјеже убијене дворе.
њу ми пита Вучa цeнepa.e:
„Што је тебе, моја снахо драга?“
Казује му Велимировица :
„0 мој свекре, Вуча Џенерале!

Сједи јунак у пољу широку,
„У ледину копље ударио,
„За коп.ље је којьа привезао,
„А пред њиме стоји тулум вина ;
„Не пије га чим се пије вино,
„Већ леђеном од дванаест ока,
„Пола пије, пола коньу даје ;
Коњ му није каквино су коњи,
„Behе шарен, како и говече ;
„Јунак није какви су јунаци:
„На плећима ћурак од курјака,
„На глави му капа од курјака,
„Привез'о је мрком јеменијом ;
„Нешто црно дрки у зубима
„Колик” јагње од пола године. “
Вели њојзи Вуча Џенерале:
„Не плаши се, моја снахо драга!

125

[ocr errors]

130

[ocr errors]

135 140

66

145

150

„Ја онаких имам у тавници, „И њега һу сада добавити.“ Та дозива сина Велимира: „Велимире, моје чедо драго! „Узми, сине, за триста катана, „Иди доље у поље широко , „Доведи мн онога јунака. Велимир је на ноге скочио, Па узима триста катаније, Он усједе вранца помамнога, и изиђе граду на капију, Сколи Марка са четири стране, Марко сједі, пије мрко вино, Ал катане параіц опазио, Поче ногам” оземьицу туһи, Примиче се своме господару. Кад пor.ie4a lipa.љевићу Марко, Ла” катане 1њега опіколиле; Попи Марко леђенину вина, Баци леђен у зелену траву, На се тури на рамена Шарцу, А катане на чьег" ударише Да је коме погледати било, Кад удари у катане Марко, Како соко међу голубове: ІІІто погубик сабљом окованом, Што погази карцем од мејдана , то подави у тихом Дунаву; Побјеже му Велимир дијете, (hepa њега на Иlaрину Марко, Достиже га у пољу широку,

155

160

165

« PreviousContinue »