Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Довати га мало топузином,

170
Паде дитe ®) у зелену траву ;
Одја Марко од коња Марина ,
Савеза му иноге иpyrie ,
Па г' објеси Шарцу оукату:
Па он оде својој тулумини,
Баци дитe узелену траву,
А он опет сједе пити вино.
То гледала Велимировица,
Па отиде Вучи Џенералу:
„Зло ти вино, Вуча енерале!

180
Зло ти вино, а горе ти би.»!
„Све катане тебе изгибоне,
„Велимиру јунак свеза руке,
Савеза му иноге нруке,
„Па ено та, пије рујно вино,

185 „A Велимир у травици леки.“ Проговара Вуча енерале: Не бој ми се, моја снахо драга: „Сад ћеш виђет", док се старац крене. Па он дрмну на граду топове. 190 Три хиљаде састави катана, Па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију; Он нареди низ поље катане, Опколише са четири стране,

29

22

**) који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађя

јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и лицо мјесто лијепо, било мјесті? бијело и т. д.

200

205

210

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази IIIарац од мејдана,
Па ногама оземьицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Віраљевиһу Марко,
Ал' катане њега опКолиле,
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Парцу на рамена ;
Да је коме сјести, те виђети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
Узубима дизген од Шарина ;
Кога Марко сабљом удараіне,
По двојицу од једног грађаше ;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше ;
Док с окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча енерале
На његовој танкој бедевији,
Поһера га на Шарину Марко;
Брза му је пуста бедевија,
Шhаше утеh” граду Варадину ;
Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Удари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му иноге и руке ,

215

220

225 230

235

[ocr errors]

Објеси га Шарцу оункашу,
и увати танку бедевију,
И
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише генераловица,
Те је шаље бијелу Прилипу :
„Богом брате, Краљевићу Марко!
Не губи ми Вуче ценерала
„И мојега сина Велимира;
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“
Дође књига Краљевићу м

pisy,
Када виђе, што му књига кайте,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче Џенерала!
Пусти мене до три побратима,
И подај им три товара блага ;
„И пусти ми старога Топлицу""),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак много дангубио :
„И дај мене три товара блага,
„Што сам мога мучио Шарина;

240

[ocr errors]

245

9

[ocr errors]

250

као

в) у другој пјесми, која је управо почетак овој,

пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да та отму, и њих (пошто су разбили капију н ушли у град) некако увaтно Вуча енерал.

те

„Иза тога, Џенераловице,
Ето тамо Милош од Поцерја,
Па ви с њиме како начините.“
Оде књигa граду Варадину;

255
Када дође јенераловици,
Књигу гледа пренераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице къуче,
Те отвори проклету тавницу,

260 и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу ; Па их води на бијелу кулу; Па бербере хитре добавила: Једни мију, други косу брију,

265 А треһи нм ноктe caрезују; Донесе им вина и ракије и лијене сваке ђаконије, Показа им, што учини Марко ; Па говори Милошу војводи:

270 „Богом брате, војвода и.ошу ! ТІустите ми мога господара „И мојега сина Велимира.“ 1њој говори и.тош од Поцерја: „Не бој ми се, енераловице;

275 „Дај ми вранца Вуче ценерала; ІШто га јаше једном у години,

„Када иде у Текију ) цркви, 15 Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а

ја самі ову пјесму писао у fіарловцима од Подруговића: да ли је он пак и првје знао за Текију, ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не

2

[ocr errors]

Знам,

280

22

285

290

„Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко њемадије; „И дај мене од злата каруце, и у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вучa цeнepa.e, „Када иде од Беча ћесару. „Да м однесу старога Топлицу; „Дај ми рухо Вуче ценерата, „Што га носи оваскрсенију, „Да обучем мојега Топлицу." Све му даде ценераловица, И свакоме хиљаду луката, Што hе пити вино до Прилипа, Па одоше бијелу Принту. Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу енерала, и његова сина Велимира, и даде му малоге пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелинше благо, Па се рујна накитике вина, и уб'јело из ьубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору.

295

300

4.

Царица М и ли уа и земај 0,1

U Јас и регу а. Вала Богу, вала је, иноме! Цар Лазаре сједе за вечеру.

« PreviousContinue »