Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Довати га мало топузином,

170 Паде дитe **) у зелену траву; Одја Марко од коња Шарина, Савеза му иноге и руке, Па г' објеси Шарцу оункашу; Па он оде својој тулумини,

175 Баци дите у зелену траву, А он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, Па отиде Вучи Џенералу: „Зло ти вино, Вуча ценерале!

180 Зло ти вино, а горе ти било! „Све катане тебе изгибоше, „Велимиру јунак свеза руке, Савеза му и ноге и руке, „Па ено га, пије рујно вино,

185 „A Велимир у травици лежи.“ Проговара Вуча Џенерале: „Не бој ми се, моја снахо драга? „Сад ћеш виђет", док се старац крене. Па он дрмну на граду топове,

190 Три хиљаде састави катана, Па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију; Он нареди низ поље катане, Опколише са четири стране,

195

29

17) Који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа

јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и лицо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.

[ocr errors]

200

205

210

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,
Па ногама оземљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал катане њега опколиле,
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена ;
Да је коме сјести, те вићети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
Улијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараше,
По двојицу од једног грађаше ;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше ;
Док с окрену неколико пута ,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча ценерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко ;
Брза му је пуста бедевија,
Шhаше утеh граду Варадину ;
Буљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Удари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му иноге и руке,

[ocr errors]

215

220

225 230

235

[ocr errors]

Објеси га Шарцу оункашу,
и увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за ІШарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише ценераловица,
Те је шаље бијелу Прилипу:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
Не губи ми Вуче ценерала
„И мојега сина Велимира;
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“
Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче ценерала!.
Пусти мене до три побратима,
и подај им три товара блага;
„И пусти ми старога Топлицу ""),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио:
и дај мене три товара блага,
Што сам мога мучио Шарина ;

24.0

245

[ocr errors]

12

[ocr errors]

250

као

зв) у другој пјесми, која је управо почетак овој,

пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да отму,

те и њих (пошто су разбили капију н ушли у град) некако уватио Вуча ценерал.

Ta

66

„Иза тога, Џенераловице,
Ето тамо Милош од Поцерја,
„Па ви с њиме како начините.
Оде књигa граду Варадину ;

255
Када дође ценераловици,
Књигу гледа ценераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавиницу,

260 и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу ; Па их води на бијелу кулу; Па бербере хитре добавила: Једни мију, други косу брију,

265
А трећи им ноктe caрезују ;
Донесе им вина и ракије
Илијепе сваке ђаконије,
Показа им, што учини Марко ;
Па говори Милошу војводи:

270
„Богом брате, војвода Милошу !
„Пустите ми мога господара
„И мојега сина Велимира.“
њој говори Милош од Поцерја:
„Не бој ми се, енераловице;

275 „Дај ми вранца Вуче генерала; „Што га јаше једном у години,

„Када иде у Текију ") цркви, 19) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а

ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам,

[ocr errors]

или

[ocr errors]

280

22

285

290

„Опреми га, како г Вуча спрема,
„Да поиграм преко њемадије;
„И дај мене од злата каруце,
и у њима дванаест вранаца,
„ЦІто их преже Вуча ценерале,
„Када иде од Беча ћесару,
„Да м' однесу старога Топлицу;
„Дај ми рухо Вуче ценерала,
„Што га носи о васкрсенију,
„Да обучем мојега Топлицу.“
Све му даде ценераловица,
и свакоме хиљаду дуката,
Што ће пити вино до Прилипа,
Па одоше бијелу Прилипу.
Лијепо их дочекао Марко.
Пусти Марко Вучу ценерала,
и његова сина Велимира,
и даде му млоге пратиоце
До његова града Варадина.
А војводе дијелише благо,
Па се рујна накитише вина,
И уб'јело изљубише лице,
Сваки Марка у бијелу руку,
Па одоше сваки своме двору.

295

300

43.

[ocr errors]

Царица Милица и змај од

Ja cu peux a. Вала Богу, вала јединоме! Цар Лазаре сједе за вечеру,

« PreviousContinue »