Page images
PDF
EPUB

Довати га мало топузином, Падедите ") у зелену траву; Одја Марко од коња Шарина, Савеза му и ноге и руке, Паг’објеси Шарцу о ункашу; Па он оде својој тулумини, Баци дите у зелену траву, А он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, Па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! „Зло ти вино, а горе ти било! „Све катане тебе изгибоше, „Велимиру јунак свеза руке, Савеза му и ноге и руке, „Па ено га, пије рујно вино, „А Велимир у травици лежи.“ Проговара Вуча џенерале:

[ocr errors]

,Не бој ми се, моја снахо драга!

„Сад ћеш виђет', док се старац крене.

Па он дрмну на граду топове,
Три хиљаде састави катана,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

190

Па посједе своју бедевију,

И изиђе граду на капију;

Он нареди низ поље катане,

Опколише са четири стране,

195

37) Којн Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа

јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и лило мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,
Па ногама о земљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал' катане њега опколиле,
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена ;
Да је коме сјести, те виђети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараше,
По двојицу од једног грађаше ;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с' окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча џенерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко;
Брза му је пуста бедевија,
Шћаше утећ граду Варадину;
Љуљну Марко тешком топузином,

200

205

210

215

220

Па је пушта за њим преко поља,

[blocks in formation]

Објеси га Шарцу о ункашу,
И увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише џенераловица,

„Богом брате, Краљевићу Марко!

230

235

Те је шаље бијелу Прилипу:

[blocks in formation]

„Ишти, Марко, што је тебе драго.“

240

Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче џенерала!
„Пусти мене до три побратима,
„И подај им три товара блага;
И пусти ми старога Топлицу "*),
И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио:
„И дај мене три товара блага,
„Што сам мога мучио Шарина ;

[ocr errors]

38

245

250

33) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да та отму, те и њих (пошто су разбили капију н ушли у град) некако уватио Вуча џенерал.

„Иза тога, џенераловице,
„Ето тамо Милош од Поцерја,
Па ви с њиме како начините.
Оде књига граду Варадину;

[ocr errors]

Када дође џенераловици,

Књигу гледа џенераловица,

66

Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавницу,
И извади три војводе младе
И са њима старога Топлицу;
Па их води на бијелу кулу;
Па бербере хитре добавила :
Једни мију, други косу брију,
А трећи им нокте сарезују;
Донесе им вина и ракије
И лијепе сваке ђаконије,
Показа им, што учини Марко ;
Па говори Милошу војводи :
„Богом брате, војвода Милошу!
„Пустите ми мога господара
„И мојега сина Велимира.“
Њој говори Милош од Поцерја:
„Не бој ми се, џенераловице ;
„Дај ми вранца Вуче џенерала;
,,Што га јаше једном у години,
„Када иде у Текију ") цркви,

255

260

265

270

275

*5) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.

„Опреми га, како г' Вуча спрема,
„Да поиграм преко Њемадије;
„И дај мене од злата каруце,
„И у њима дванаест вранаца,
„Што их преже Вуча џенерале,
„Када иде од Беча ћесару,

„Да м3 однесу старога Топлицу;

„Дај ми рухо Вуче џенерала,

„Што га носи о васкрсенију,
„Да обучем мојега Топлицу.“
Све му даде џенераловица,
И свакоме хиљаду дуката,
Што ће пити вино до Прилипа,

Па одоше бијелу Прилипу.

Лијепо их дочекао Марко.
Пусти Марко Вучу џенерала,
И његова сина Велимира,
И даде му млоге пратиоце
До његова града Варадина.
А војводе дијелише благо,
Па се рујна накитише вина,
И у б'јело изљубише лице,
Сваки Марка у бијелу руку,
Па одоше сваки своме двору.

43.

Царица Милица и змај од
Застрейца.

Вала Богу, вала јединоме!

Цар Лазаре сједе за вечеру,

280

285

290

295

300

« PreviousContinue »