Page images
PDF
EPUB

„А гди станеш, да чемерикујеш; „А мене је заболела глава, „А од срца преболети не ћу.“ То изусти, па душицу пусти. 140 * Тад је Лазо сватом беседио: „Сад на ноге, кићени сватови! „С наџаци јој раку ископајте, „А сабљама сандук сатешите, „Више главе ружу усадите, 145 „Око гроба клупе направите, „Ниже ногу бунар ископајте: „Рад” мириса нек се ружом ките, „Од умора на клупе седају, „А од жеђи ладне воде пију.“ 150 Често Лазо на гроб излазио, Па је пито своју заручницу: „Јел' ти, душо, земља дотешчала?“ Девојка му мртва одговара: „Није мени земља дотешчала, 155 „Већ је тешка материна клетва.“

8.

Јован и Д и 6 с к и с та рје и и на.
(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио:
Ма је слуге изгубит" не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

[graphic]

Цар је своје слуге послушао.
Поклони јој живот за годину.
Она сина имаше Јована,
Па ђетету своме говорила:
„О камо те, мој Јоване сине!
„Хоћеш ли се одрицат" од мајке?“
Дијете су сузе пропануле,
Па дијете мајци говорило:
„Чујеш ли ме, моја мила мајко!
„Ја ћу с тобом по свјету бјежати.“
А њему је мајка говорила:
„Хајд" уљези цару у сараје,
„Те изведи гојена Лабуда,
„Да бјежимо, синко, по свијету.“
Скочи Јован од земље на ноге,
Те је мајку своју послушао
(А нема му до петнаест љетах).
И Лабуда свога изводио,
Бачише се њему о рамена:
Но је Јован мајци говорио:
„А за Бога, моја мила мајко!
„Кад м” одвоји од оца мојега,
„Који нема до мене једнога,
„Куд ћемо се, мајко, дијевати?“
А мајка је сину говорила:
„Да бјежимо, синко, по свијету.
„А од цара и мога и твога,
„А далеко тридесет конаках,
„Ђе не царе ни чути не може,
„А некмоли очима виђети.“
Они бјеже земљом и свијетом,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Несток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,

А скри му се дивски старјешина.

Он је с мајком нојцу боравио,
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога“,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте,
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе сpну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила:
„О Јоване, хајде пред пећину,
„Те почини трудан и уморан.“
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд“ овамо, Јованова мајко!
„Ходи к мене, да ашикујемо.“

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[graphic]

А она му тадер бесједила:
„Ходи к мене, дивски старјешина!
„Ходи к мене, да ми лице љубиш.“
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но кад дође Јован у пећину,
„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,
„Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,
„Ти ћеш њега ласно надиграти,
„Пак му свежи руке наопако,
„А ја ћу га онда погубити,
„Пак ћем” онда ми ашиковати.“
А кад Јован у пећину дође,
Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
„О Јоване, мој једини сине!
„Ти изгуби седамдесет дивах,
„А ти идеш, синко, планинама,
„Бојиш ли се до Бога и кога?“
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога,
„Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде.“
Тад Јовану бесједила мајка:
„О Јоване, мој једини сине!
„Ми смо јадни, синко, обојица,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]
[graphic]

„Ход, да малу игру заметнемо.“
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он мoгаше надиграти мајку,
Он мoгаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла:
„Ја сам тебе, дијете, добила.“
Па му обје савезала руке
Од лакатах те до врх нокатах,
-Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Ђе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
„Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах
„Све на голо вина и шенице,
„Да ја раним одагнату мајку,
„Да ви платим жутијем дукатом.“
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване!
„Ђе је твоја остарала мајка?“
Јован мајку у пећину каже;

105

110

115

120

125

130

[graphic]
« PreviousContinue »