Што не носе по млого оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну „Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи „У Турчина трећу војску силну „Некакога Туку и Манџуку, „А што хуче, а што грдно туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, Самовољна Турчин-Влах-Алију, Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску А колико мраве по земљици; „Таку силу у Турчина кажу; „Он беза зла, сине, проћи не шће, „Не шће с царем, сине, на Косово, Окренуо друмом лијевијем, „Те на нашу Бањску ударио, Вјерне твоје слуге разагнао, „Стару мајку твоју ојадио, „Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заробио, Одвео је у поље Косово, 120 125 130 135 40 145 „Љуби твоју љубу под чадором, 150 155 160 Виђе зета јутру на уранку, Плану Јуже, како огањ живи, Страхинићу зету проговара: ,0 мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си, зете, јутрос подранио? 165 „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? 170 „Прођ' се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема, Но да видиш, што сам невесео: „Стиже књига од малене Бањске, „Баш од моје остарјеле мајке.“ Каже јаде тасту на уранку, Како су му двори похарани, 180 Како су му слуге разагнате, Како ли је мајка прегажена, „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба, „Љуба моја, ал' је шћера твоја: „Срамота је и мене и тебе; 99 „Но мој тасте, старац Југ-Богдане! ,А на плећи зелене доламе, „А на ноге меневиш чакшире, „О појасу сабље пламените; 185 190 195 200 20.5 210 „Призват, слуге и казаћу јунак, „Нек пригрћу мрким међединам’: , Нек се стиде и нек се препану, „Нек се свога боје старјешине ; „Когођ стане у царевој војсци , Когођ стане с нама говорити, „Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит’, „Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; „Проводићу ђецу кроз Косово, „Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „А Турчина силна Влах-Алију, „Нек шуреви биду у невољи, 215 220 225 230 235 240 „Виђех јутрос, да памети немаш. „Знаш ли, зете? не зна ли те људи! Не може ти више мила бити, "Бог ј убио, па је то проклето; 29 99 С тобом хоћу ладно пити вино, „Пријатељи бити до вијека; „А не дам ти ђецу у Косово.“ Плану бане, како огањ живи, 245 250 255 260 У иједу и тој муци љутој Не шће викнут' ни призвати слугу, За сеиза ни хабера нема, 265 Но сам оде к ђогу у ахаре, Ја како га бане оседлао! 270 |