Page images
PDF
EPUB

120

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

125

[ocr errors]

130

Што не носе по млого оружа,
„До по једну опсјасу сабљу;
У Турчина, у Турскога цара,
„Кажу, сине, другу војску силну
„Огњевите јањичаре Турке,
Што Једрене држе кућу билу,
Јањичара кажу сто хиљада;
„Кажу, сине, и говоре људи
„У Турчина трећу војску силну
„Некакога Туку и Маншуку,
„А што хуче, а што грдно - туче.
„У Турчина војске свакојаке,
„У Турчина једну кажу силу,
„Самовольна Турчин-Влах-Алију,
„Те не слуша цара честитога,
„„За везире никад и не мисли,
„За цареву сву осталу војску
А колико мраве по земьици;
„Таку силу у Турчина кажу;
„Он беза зла, сине, проћи не шће,
„Не шће с царем, сине, на Косово,
Окренуо друмом лијевијем,
„Те на нашу Бањску ударио,
Те ти Бањску, сине, ојадио
ІІ живијем огњем попалио,
„И најдоњи камен растурио,
„Вјерне твоје слуге разагнао,
„Стару мајку твоју оjадно,
„Са коњем јој кости изломио,
„Вјерну твоју љубу заробио,
„Одвео је у полье lіосово,

185

[ocr errors]
[ocr errors]

40

[ocr errors]
[ocr errors]

145

„Љуби твоју љубу под чадором, „А ja, сине, кукам на гаришту,

150) А ти вино пијеш у Кірушевцу! „Зло ти вино напокоње било!“. Ја кад бане књигу проучио, Мука му је имао је било, У образ је сјетно невесело,

155 Мрке брке ниско објесио, Мрки брци пали на рамена, У образ се љуто намрдио, Готове му сузе ударити. А виће га старац Југ Богдане, 160 Виђе зета јутру на уранку, Плану Јуже, како огањ живи, Страхинићу зету проговара: „0 мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си, зете, јутрос подранио? 165 „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? „На кога си с', зете, раж.љутио? „Ал' се шуре тебе насмијаше, „Ујеглени ружно говорише?

170 „Ал' шурњаје тебе не дворише? „Ал' махан у тој тазбини нађе? Кажи, зете, шта је и ко је?“ Плану бане, па му проговара: „Про се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам” био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема,

[ocr errors]

180

185

190

[ocr errors]

„Но да видиш, што сам невесео:
„Стиже књига од малене Бањске,
„Баш од моје остарјеле мајке.“
Каже јаде тасту на уранку,
Како су му двори похарани,
Како су му слуѓе разагнате,
Како ли је мајка пресажена,
Како ли је љуба заробљена:
„Но мој тасте, стари Југ-Богдане!
„И ако је моја данас љуба,
„Буба моја, ал' је шћера твоја:
„Срамота је и мене и тебе;
„Но мој тасте, старац Југ-Богдане!
„Мислиш ли ме мртва пожалити,
Пожали ме док сам у животу.
Молим ти се и љубим ти руку,
„Да даш мене ћеце деветоро,
„Тецу твоју, а шуреве моје,
„Да ја, тасте, у Косово пођем,
„Да потражим душманина мога,
„A царева грдна хаинина,
„Који ми је робље заробио;
А немој се, тасте, препавути,
„Ни за твоју ћецу убринути;
„Ја hу thеци, мојим шуревима,
„Хоhу чыкма рухо пром'јенити,
„А у Турск:0 рухо облачити:
„Око главе бијеле науке,
„А на II. eһи зелене доламе,
А на ноге еневиш чекшире,
„0 појасу сабье пламените;

195

[ocr errors]
[ocr errors]

200

205

22

210

215

220

12

225

Призват” слуге и казаћу јунак, „Нека слуге конье оседлају, „Оседлају, тврдо опасују, „Нек пригрhу мрким међeдинам”: „Учинићу ђецу јањичаре; „Ја ћу фецу шуре сјетовати, „Каде са мном биду кроз Косово, „А кроз војску цара на Косову, „Пред њима ћу бити делибаша , „Нек се стиде и нек се препану, „Нек се свога боје старјешине ; „Когоћ стане у царевој војсци, „Когоћ стане с нама говорити, „Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит", Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; „Проводићу ђецу кроз Косово, Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „A Турчина силна Влах-Алију, Који ми је робље поробио ; „Нек шуреви биду у невољи, Ел сам, тасте, могу погинути, „Код шурева не ћу погинути „Јали ране ласно допaнути. Кад то зачу стари Југ Богдане, Плану Јуже, како огањ живи, Страхињ-бану зету проговара: „Страхињ-бане, ти мој зете мили!

[ocr errors]

230

[ocr errors]
[ocr errors]

235

[ocr errors]
[ocr errors]

240

[ocr errors]

„Виђех јутрос, да памети немаш.
Што ми ћеце иштеш деветоро,
„Да ми ћецу водиш у Косово,
„У Косово, да их кољу Турци, 245
Немој, зете, више проговарат",
„Не дам феце водит” у Косово,
, макар шћери нигда не видио.
Мно зете, дели Страхињ-бане!
„Paштa cи се тако раздертио ?

250
„Знаш ли, зете? не зна ли те људи!
Ал' ако је једну ноћ ноћила,
„Једну ноћцу шњиме под чадором,
Не може ти више мила бити,
Бог јубио, па је то проклето;

255
„Воли њему, него тебе, сине;
Нека иде, враг је однесао!
Босъом ћу те оженити љубом,
„С тобом хоћу ладно пити вино,
„Пријатељи бити до вијека ;

260
А не дам ти ћецу у Косово.“
ІІ.лану бане, како огањ живи,
Уиједу и тој муци љутој
Пle шће викнут” ни призвати слугу,
За сеиза ни хабера нема,

265
Но сам оде к ђогу у ахаре,
Ја како га бане оседлао!
Како ли га тврдо опасао !
la заузда ћемом од челика,
Пред дворе га води у авлију

270 кбињекташу бијелу камену, Па се tогу Фати на рамена

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »