Page images
PDF
EPUB

275

280

[ocr errors]
[ocr errors]

285

Погледује девет својих шура,
А шуреви у земљицу црну.
Бан погледну пашенога свога,
Некакога млада Немањића,
АНемањић гледа у земљицу.
Кад пијаху вино и ракију,
Сви се Фале за добре јунаке,
Фале с зету и Богом се куну:
Волимо те, Страхинићу бане!
„Но сву земљу нашу царевину;
Ал' да видиш јада на невоъи!
Бану јутрос нема пријатеља:
Није ласно у Косово поһн.
Виђе бане, ђе му друга нема,
Сам отиде пољем Крушевачким.
Ја кад био низ широко полье,
Обзире се ка Крушевцу б'јелу,
Не ће ли се шуре присјетити,
Не һе ли се њима ражалити ;
А кад виђе јутрос на невољи
Бе му нема главна пријатеља,
Паде на ум, па се досјетио
За његова хрта Карамана,
Кога воли него добра ђога,
Те привикну из бијела грла ,
Остало је хрче уахару;
Зачу гласа, хитро потрчало
Док у пољу пристиже ђогина,
Покрај ђога хрче поскакује,
А златан му литар позвeкује,
Мило било, разговори с бане

290

295

300

305

310

315

Оде бане на коњу ђогину,
Те пријеђе поьа и планине,
Ја кад дође у поље Косово,
Кад сагледа по Косову силу,
Ал' се бане мало препанно,
Па помену Бога истинога,
Уор дију Турску угaзио.
Иде бане по пољу Косову,
Иде бане на четири стране,
Тражи бане силна Влах-Алију,
Ал' не може бане да га нађе;
Спушти с бане на води Ситници,
На једно је чудо нагазио :
На обали до воде Ситнице
Један зелен ту бијаше чадор,
Широк чадор поље притиснуо,
На чадору од злата јабука,
Она сија, како јарко сунце,
Пред чадором побијено копље,
А за копіље вранац коњиц свезан ;
На глави му маха Стамболија, *)
Бије ногом десном и лијевом.
Кад то виђе Страхиниһу бане,
Прохесапи и умом премисли,
Баш је чадор силна Влах-Алије,
Те ђогина коња пригоњаше,
Копље јунак скиде са рамена,
Те чадору врата отворио ,
А да види, ко је под чадором;

320

325

330

40) т.ј. Стамболска (велика) зобница.

335

340

345

[ocr errors]

Не бијаше силан Влах-Алија,
Но бијаше један стари дервиш,
Бијела му прошла појас брада,
ІШьиме нема нито по чадором,
Бекрија је тај несрећан дервиш,
Пије Турчин вино кондијером,
Но сам лије, но сам чашу пије,
Крвав дервиш бјение 10 очију ;
Кад га виђе Страхинићу бане,
Те му селам туреки називание,
Пијан дервиш оком разгледаше,
Па му мучну ријеч проговара :
„Да си здраво! дели Страхин-бане
Од малене Бањске крај Косова.“
Плану бане, препаде се љуто,
Те дервишу Турски одговара:
„Бре! дервишу, несретна ти мајка !
Рашта пијеш? рашата се опијани ?
„Те у пићу грдно проговара
„И Турчина зове liаурином.
Шта поминеш некакога бана ?
Ово није Страхиниһу бане,
„Но ја јесам цареви делија,
„Једеци се царски покидаше,
„У ордију Турску побјегоше,
„Све делије хитро потрчаше,
„Да јелеке цару пофатамо ;
„Ако кажем цару, ја везиру,
„Коју си ми ријеч бесједио,
„Хоћеш, стари, јада ҳопанути.“
Грохотом се дервиш осмјенуо :

3.50

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

355

360

[ocr errors]

„Ти делијо, Страхинићу бане! „Знаш ли, бане, не знали те јади! 365 „Да сам саде на Голеч-планини, „Да те видим у царевој војсци, Познао бих тебе и ђогина, И твојега хрта Карамана, Кога волині, него добра ђога. 370 „Знаш ли, бане од малене Бањске! „Познајем ти чело како ти је, „И под челом очи обадвије, „И познајем оба мрка брка. Знаш ли бане? не знало те чудо!

375 „Кад западох ропства у вијеку, „Пандури ме твоји ухитите „У Сухари врху на планини, „У руке ме твоје додадоше, Ти ме баци на дно од тамнице,

380 „Те робовах и тамницу трпљех и зачамах за девет година, Девет прође, а стиже десета, А тебе се, бане, ражалило, Те ти зовну Рада тамничара,

385 „Твој тамничар на тамничка врата, „Изведе ме к тебе у авлију.

Знаш ли, бане? знаш ли Страхинићу? „Кад запита и мене упита: Ропче моје, змијо од Турака !

390 Бе пропаде у тамници мојој! - Мож” ли с', робе, јунак "откупити?“. „Ти ме питаш, ја право казујем: Могао бих живот откупити!

[ocr errors]
[ocr errors]

22 23

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

22 22

22 22

22 22

[ocr errors]

Тек да ми се двора довaтити,

395 Очевине и пак постојбине; „Имао сам нешто мало блага, Млоге лаве имлоге тимаре,

Могао бих откуп саставити; „Ал' ми, бане, вјеровати не ћени, 400) „Да ме пустини двору бијеломе: Тврда ћу ти јамца оставити, „Тврда јамца, Бога истинога, „Другог јамца Божу вјеру тврду, Како ћу ти откуп донијети.

405 „И ти, бане, повјерова мене, „И пушти ме двору бијеломе,

Очевини и тој постојбини; „А кад дођох грдној постојбини, „Тамо су ме јади забушили:

410 У дворове, постојбину моју, „У дворове куга ударила, „Поморила и мушко и женско, „На оџаку нико не остао, Но ти моји двори пропанули,

415 Пропанули, па су опанули, Из дувара зовке проникнуле ; „Што су били лави и тимари, „Појагмили Турци на миразе; „Кад ја виђех дворе затворене :

420) „Неста блага, неста пријатеља ; Нешто мислих, па на једно смислих: Мезилских се ја доФатих коња, Те отидох граду Једренету, „Одох к цару и одох к везиру,

425

22

22

[ocr errors]

22

[ocr errors]
« PreviousContinue »