Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

740

745

750

АТурчину очи испадоше,
Кіолико му нешто жао бјеше,
Те он гледа, што се чини шњоме ;
1 ли бану друга снага дође,
Друга снага и срце јуначко,
Те оману тамо и овамо,
Док Турчина с ногу укинуо.
Колико се бaнe уострио,
Он не тражи ништа од оружа,
Но му грлом бане запињаше,
1 под грло зубом доваташе,
Закла њега како вуче јагње;
Скочи бане, па из грла викну,
Те набрекну оног хрта жута,
Доке своју курталиса љубу.
Запе љуба бјежат низ планину,
Она шһаше бјежат” у Турака,
Не даде јој Страхиниһу бане,
За десну је руку ухитио,
Приведе је к пульату ђогату,
Па се ђогу Фати на рамена,
Тури .љубу за се на ђогина,
Па побјеже бане упријеко,
Упријеко, али попријеко,
Отклони се од те силе Турске,
Те долази у равна Крушевца,
У Крушевац, у тазбину своју.
Виђе њега старац Југ Богдане,
А срете га девет милих шура,
Руке шире, улица се љубе,
За лако се упиташе здравље.

755

[ocr errors]

760

[ocr errors]

765

і

770

[ocr errors]
[ocr errors]

77)

780

А кад виђе стари Југ Богдане
Обрањена зета и челенку,
Просу сузе низ господско лице:
„Весела ти наша царевина !
„Међер има у цара Турака,
„Међер има силнијех јунака,
„Који зета обранише мога,
Кога данас у далеко нема.
Шуреви се њему препадоше.
Проговара Страхинић у бане:
„Немој ми се, тасте, раскарити,
„Ни ви, моје шуре, препанути;
„У цара се не нађе јунака,
„Да дохака мене и обрани;
„Да ви кажем, ко ме обранио,
„Од кога сам ране допануо:
„Кад дијелих мегдан са Турчином,
„0 мој тасте, стари Југ-Богдане!
Онда мене љуба обранила,
„Љуба моја, мила шһера твоја,
„Не шһе мене, поможе Турчину.
Плану Јуже, како огањ живи,
Викну Јуже ћеце деветоро:
„Повадите ноже деветоре,
„На комате кују искидајте. “
Силна ђеца баба послушаше,
Те на своју сестру кидисаше,
Ал' је не да Страхиниһу бане,
Шуревима ријеч говораше:
„Шуре моје, девет Југовића!
Што се, браћо, данас обрукасте?

[ocr errors]

785

[ocr errors]

790

795

[ocr errors]

800

[ocr errors]

„На кога сте ноже потргнули?
„Кад сте, браћо, ви таки јунаци,
„Камо ножи, само ваше сабље,
Те не бисте са мном на Косову,
„Да чините с Турцима јунаштво,
Десите се мене у невољи?
„Не дам вашу сестру похарчити,
„Без вас бих је могао стопити,
„А..” һу стокит” сву тазбину моју,
Немам скиме ладно пити вино;
Но сам љуби мојој поклонио.“
Помаю је такијех јунака,
Ка' што беше Страхинићу бане.

805

[ocr errors]

66

[ocr errors]

810

45.

Цар Лазар и царица Милица.

(0 боју Косовском). Цар Лазаре сједе за вечеру, Покрај њега царица Милица; Вели Iьем у царица Милица : „Цар-Лазаре, Српска круно златна! „Ти полазиш сјутра у Косово,

5 с собом водиш слуге и војводе, „А код двора ни ког” не остављап, „Царе Лазо! од мушкијех глава *)

12

41) Ја се не могу начудити,

како је г. II. Свешић (у Метопису за 1830 годину ч. друга страна 59) овдје :0гао разумјети, да је лазар цар (или кнез) од мушкијех глава ! Ово

од мушкијех глава

Значи :

10

99

99

15

20

[ocr errors]

Да ти може књигу однијети
У Косово и натраг вратити;
Одводиш ми девет миле браће,
„Девет браће, девет Југовића:
„Остави ми брата бар једнога,
„Једног брата сестри од заклетве. “
њој говори Српски кнез Лазаре:
„Госпо моја, царице Милице!
„Кога би ти брата највосъела
„Да т” оставим у бијелу двору?“
„Остави ми Бошка Југовића.“
Тада рече Српски кнез Лазаре:
„Госпо моја, царице Милице!
„Када сјутра бијел дан осване,
„Дан осване и огране сунце,
„И врата се отворе на граду,
„Ти ишетај граду на капију,
„Туд hе поһи војска на алаје:
„Све коњици под бојним копљима,
„Пред њима је Бошко Југовићу,
„И он носи крсташа барјака;
„Кажи њем у од мене благосов,
Нек да барјак, коме њему драго,
„Па нек с тобом код двора остане. “
Кад ујутру јутро освануло
и градска се отворише врата,
Тад” ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије,

25

30

[ocr errors]
[ocr errors]

35

никога не остављаш код двора (а за женскиње није, да њиге носи у Косово).

40

45

50

Ал ето ти војске на алаје:
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
На алату вас у чистом злату,
Крстaш га је барјак поклопио,
Побратиме! до коња алата;
На барјак у од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне ките висе,
Те куцкају Боника по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па увати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Пак му поче тихо говорити:
„0 мој брате, Бошко Југовићу!
„Цар је тебе мене поклонио,
Да не идеш на бој на Косово,
„И тебе је благосов казао,
Да даш барјак, коме тебе драго,
..Да останеш са мної у Крушевцу,
„Да имадем брата од заклетве.“
Ал' говори Бошко Југовићу:
Иди, сестро, на бијелу кулу;
„А ја ти се не бих повратио,
„Ни из руке крсташ барјак дао,
„Да ми царе поклони Крушевац;
„Да ми рече дружина остала:
„Гле страшивца, Бошка Југовића!
„Он не смједе поћи у Косово
„За крст часни крвцу прољевати
„И за своју вјеру умријети. “

[ocr errors]

55

[ocr errors]

60

9

65

« PreviousContinue »