Page images
PDF
EPUB

Три стотине стари свештеника,
И дванаест велики владика,
И четири стара патријара:
Прво Пећки, друго Цариградски,
Васиљенски Јерусалимски;
Облачише велике одежде,

И на главе капе камилавке,
И у руке књиге староставне,

60

65

Па чатише велике молитве

И држаше велика денија

За три дана и три ноћи тавне

Ни седоше, ни се одморише,

70

Ни легоше, ни санка имаше,
Моле свеца, куд ће светац поћи,
Да којој ће Лаза задужбини:
Ил’Опову, или Крушедолу,
Ил' ће Јаску, или Бешеновој,
Ил' Раковцу, или Шишатовцу,
Ил ће Бивши или Кувеждину,
Да или ће у Маћедонију;
Не ће светац задужбини туђој,
Већ он оће својој задужбини,
А у своју красну Раваницу
Под високом под Кучај-планином,
Што је Лаза саградио цркву
За живота јоште за својега,
Саградио себи задужбину
О свом лебу и о своме благу
А без суза без сиротињскије.

75

80

85

54.

Марко Краљевић и соко.

Разбоље се Краљевићу Марко
Покрај пута друма јуначкога,
Више главе копље ударио,
А за копље Шарца привезао,
Још говори Краљевићу Марко:
„Ко би мене воде напојио,
„Ко ли би ми ладак начинио,
„Тај би души мјесто уФатио.“
Ту допаде соко тица сива,

У кљуну му воде доносио,
Па је Марка воде напојио;
Над Марком је крила раскрилио,
Па је Марку ладак начинио ;
Још говори Краљевићу Марко :
„О соколе, сива тицо моја!

[ocr errors]

„Какво сам ти добро учинио, „Кад си мене воде напојио

„И кад си ми ладак начинио ?" Соко тица одговара Марку:

[ocr errors]

Не будали, Краљевићу Марко!

„Кадно бјесмо на Косову бојном,

„Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,

[ocr errors]

Онда Турци мене уФатише,

„Оба моја крила одсјекоше;

[ocr errors]

Ти си мене уФАТИО, Марко,

„Метнуо ме на јелу зелену,

„Да ме Турски коњи не сатару,

5

10

15

20

25

„И јуначка меса наранио

„И црвене крви напојио;

„Ту си мени добро учинио.“

55.

Оиеш шо, мало друкчије.

Лежи Марко крај друма царева,
Покрио се зеленом доламом,
По образу срмајли марамом,
Чело главе копље ударио,

За копље је Шара коњиц свезан,
На копљу је сура тица орле,
Шири крила, Марку чини лада,
А у кљуну носи воде ладне,
Те запаја рањена јунака.
Ал' беседи из горице вила:
,,0 Бога ти, сура тицо орле!

„Што је теби добра учинио, „Учинио Краљевићу Марко,

„Шириш крила, те му чиниш лада,
„И у кљуну носиш воде ладне,
„Те запајаш рањена јунака?"
Ал' беседи сура тица орле:
„Мучи, вило, муком се замукла!
„Како м 2 није добра учинио,
„Учинио Краљевићу Марко?
Можеш знати и паметовати,

[ocr errors]

,, кад изгибе војска на Косову
„И обадва цара погинуше,
„Цар Мурате и кнеже Лазаре,

30

5

10

15

20

„Паде крвца коњу до стрмашца
„И јунаку до свил на појаса,
„По њој плове коњи и јунаци,
„Коњ до коња, јунак до јунака ?
"А ми тице долетисмо гладне,
„Долетисмо и гладне и жедне,
„Љуцкога се наранисмо меса
„И крви се љуцке напојисмо,
„А моја се крила заквасише,
„Плану сунце из неба ведрога,
„Те се моја крила окореше,
„Ја не мого с крилма полетити,
"А моје је друштво одлетило,
„Ја остадо насред поља равна,
„Те ме газе коњи и јунаци;
„Бог донесе Краљевића Марка,
Узе мене из крви јуначке,

[ocr errors]
[ocr errors]

Па ме метну за себе на Шарца, "Однесе ме у гору зелену, „Па ме метну на јелову грану,

[ocr errors]
[ocr errors]

Из небеса ситан дажд удари,

Те се моја крила поопраше,

„И ја мого с крилма полетити, „Полетити по гори зеленој,

„ Састадо се с мојом дружбиницом. „Друго ми је добро учинио,

[ocr errors]

чинио Краљевићу Марко: Можеш знати и паметовати, „Кад изгоре варош на Косову „И изгоре кула Аџагина? „Онде били моји орлушићи,

25

30

35

40

45

50

55

„Па и скупи Краљевићу Марко,
„Он и скупи у свил'на недарца,
„Однесе и двору бијеломе,
„Па и рани читав месец дана,

[ocr errors]

, Читав месец и недељу више,

„Па и пусти у гору зелену,
„Састадо се с моји орлушићи;
„То је мени учинио Марко.“
Спомиње се Краљевићу Марко,
Као добар данак у години.

99

56.

60

65

75

Женидба Марка Краљевића. Сједе Марко за вечеру с мајком, Стаде мати Марку бесједити! О мој синко, Краљевићу Марко ! „Већ је твоја остарјела мајка, ,Не може ти приправљат' вечере, ,,а не може служит мрка вина, ,,А не може лучем свијетлити: „Ожени се, мој премили сине, „Да замјену стечем за живота.“ Вели Марко остарилој мајци: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Прошао сам девет краљевина, „И десету Турску царевину; „Ђе ја нађох за мене ђевојку, „Онђе нема за те пријатеља, „Ђе ја нађох за те пријатеља, „Онђе нема за мене ђевојке,

10

15

« PreviousContinue »