Page images
PDF
EPUB

„Да се с миром понапијем вина.
Од ина се цару не могаше,
Веће посла Краљевића Марка,
Да он слави своје крсно име,
И даде му побра Алил-агу.
Оде Марко у гору зелену
По далеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,

Под њим сједе пити мрко вино
Са својијем побром Алил-агом.
Кад у јутру јутро освануло,
Одмах позна стража од Арапа,
Да у војсци не имаде Марка,
Па повика стража од Арапа:/
„Сад навали, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“
Тад' навали љута Арапија,
Оде цару триест хиљад' војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже ходи, мој посинко Марко!

66

„Пропаде ми триест хиљад војске.“

110

115

120

125

Али Марко цару одговара:

„Када брже, царе поочиме!

„Још се нисам вина напојио,

130

„А камо ли у славу устао!“
Кад је друго јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“

135

[ocr errors]

А Арапи јуриш учинише,
Оде цару шесет хиљад’војске.
Опет царе Марку књигу пише:
„Ходи брже, мој посинко Марко!
,Пропаде ми шесет хиљад војске.
Али Марко цару одговара:
„Чекај мало, царе поочиме,
„Још се нисам добро почастио
„С кумовима и с пријатељима.“
Кад је треће јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа :
Навалите, љута Арапијо!

[ocr errors]
[ocr errors]

„Нема оног доброга јунака
„На шарену коњу великоме.“
А Арапи јуриш учинише,
Оде цару сто хиљада војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже да си, мој посинко Марко!
„Брже да си, мој по Богу синко!
„Арапи ми шатор оборише.“
Онда Марко усједе на Шарца,
Пак он оде у цареву војску;
Кад у јутру бијел дан освану
И двије се ударише војске,
Опази га стража од Арапа,
Пак повика из грла бијела :
„Сад уступи, љута Арапијо!
„Ето оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“
Онда Марко удри међ' Арапе,
На три стране војску рашћерао:

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

1

Једну војску сабљом исјекао,
Другу војску Шарцем погазио,
Трећу војску пред цара догнао;
Ал' се Марко љуто изранио :
Седамдесет рана допануо,
Седамдесет рана од Арапа;
Пак он цару паде преко крила,
Пита њега царе господине :
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Јесу ли ти ране од самрти?
„Можеш ли ми, синко, пребољети,
„Да ти тражим мелем и ећиме?“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Господине, царе поочиме!
„Нијесу ми ране од самрти,
Чини ми се, могу пребољети.“
Цар се маши руком у џепове,

[ocr errors]
[blocks in formation]

За њим посла двије вјерне слуге,
Да гледају, да не умре Марко;

Али Марко не тражи ећима,

Већ он иде из крчме у крчму,
Те он тражи, ђе је боље вино.
Тек се Марко вина понапио,
И грдне му ране зарастоше;
Али њему ситна књига дође,
Да су њему двори похарани :
Похарани, огњем попаљени,
Стара мајка с коњма прегажена
И вјерна му љуба заробљена;

170

175

180

185

190

195

Тад' протужи Краљевићу Марко
Уз кољено цару поочиму:
„Господине, царе поочиме!
„Б’јели су ми двори похарани,
„Вјерна ми је љуба заробљена,

200

„Стара мајка с коњма прегажена,
„Из ризнице однешено благо,
„Однијо га Мина од Костура.“
Њега тјеши царе господине:

205

„Не бој ми се, мој посинко Марко!

[ocr errors]

Ако су ти двори изгорели,

„Љепше ћу ти дворе начинити

„Поред мојих, ко и моји што су;
"Ако ти је благо однешено,

„Да т' учиним агом харачлијнским,
Пак ћеш више блага сакупити ;
„Ако ти је љуба одведена,

[ocr errors]

Бољом ћу те љубом оженити.“ Ал' говори Краљевићу Марко:

[ocr errors]

210

215

Фала тебе, царе поочиме!

„Кад ти станеш мене дворе градит’,

220

„Мене хоће сиротиња клети :

„Гле курвића Краљевића Марка!

„Они су му двори изгорели,

[ocr errors]

А ови му пусти останули

16666

„Да м' учиниш агом харачлијнским,
„Ја харача покупит' не могу
„Док не свежем ништа и убога,
„Па ће мене сиротиња клети:
„Гле курвића Краљевида Марка!
Оно му је благо однешено,

[ocr errors]

225

230

[ocr errors]

А ово му остануло пусто!““ "А што ћеш ме женит' другом љубом, „Кад је моја љуба у животу? „Већ дај мене триста јаничара, „Покуј њима криве косијере,

[ocr errors]

И дај њима лагане мотике, „Ја ћу ићи бијелу Костуру

"Не би л' своју повратио љубу.“
Цар му даде триста јаничара,
Покова им криве косијере,

И даде им лагане мотике.
Јаничаре сјетовао Марко:
„Браћо моја, триста јаничара!
Ви идите бијелу Костуру,

[ocr errors]

„Кад дођете ка Костуру граду,
„Вама ће се Грци радовати :
„Благо нама, ево нам аргата:
"Јефтино ће радит3 винограде.
„Ви немојте, браћо моја драга,

[ocr errors]

235

240

245

Већ падните под Костуром градом,

250

„Пијте вино и бистру ракију,

„Докле и ја у Костур не дођем.“

Отидоше триста јаничара,

Отидоше бијелу Костуру,

Марко оде Светој гори славној,
Причести се и исповједи се,
Јер је многу крвцу учинио;
Па обуче рухо калуђерско,
Пусти црну браду до појаса,
А на главу капу камилавку;
Па се баци Шарцу на рамена,

255

260

« PreviousContinue »