Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

де право бијелу Костуру.
ада дође Мини од Костура,
-” он сједи, рујно пије вино,
Маркова служи му га љуба ;

265 ита њега Мина од Костура: Dj Бога ти, црни калуђере! Откуд тебе тај шарени коњиі ?ели њему Краљевић у Марко: Dj Бога ми, Мина господару!

270 а сам био у царевој војсци На Арапској љутој покрајини, Тамо бјеше једна будалина По имену Краљеваћу Марко, 4 он тамо јесте погинуо:

275 1 ја њега јесам саранио По закону и по обичају, адоше ми коња од подушја.“ 1д то зачу Мина од Костура, у радости на ноге скочио,

280 і говори Краљевићу Марку: е аферим, црни калуђере! во има девет годин” дана ако чекам ја такове гласе: Саркове сам похарао дворе,

285 охарао, огњем попалио, јерну сам му љубу заробио, ош је за се нијесам вјенчао ; ве сам чек'о, док погине Марко, сад ћеш ме ти вјенчати с њоме.

4 290 2 књигу Краљевићу Марко, игу узе, те Мину вјенчава,

12

[ocr errors]

Да са киме, већ са својом љубом !
Па сједоше рујно пити вино,
Вино пити и веселити се,

295 ᎪᏗ говори

Мина од Костура : „Чујеш Јело, и срце и душо! „До сад си се Марковица звала, „А од сад си Минина госпођа; „Иди, душо, у ризнице доње,

300 „Те донеси три купе дуката, „Да дарујем црна калуђера.“ Оде Јела у ризнице доње, Те донесе три купе дуката, Не носи их од Минина блага,

305 Beh их носи од Маркова блага ; и донесе сабљу зарђалу, Па је даје црном калуђеру; „На ти и то, црни калуђере, „Од подушја Краљевићу Марку. " 310 Узе сабљу Краљевићу Марко, Сабљу узе, па је загледује, Па говори Мини од Костура: „Господару, Мина од Костура! „Јел” слободно на весељу твоме

315 „Поиграти ситно калуђерски?“ Вели њему Мина од Костура: „Јест слободно, црни калуђере, „Јест слободно, за што не би било?“ Скочи Марко на ноге лагане,

320 Обрну се идва и три пута, Сав се чардак из темеља тресе; Па потрже сабљу зарђалу,

[ocr errors]

325

Тану сабљом с десна на лијево,
е он Мини одсијече главу,
Па повика из грла бијела:
Сад навал'те, моја аргатно!
Нема вама Мине од Костура.“
авалише триста јаничара

дворове Мине од Костура, ијеле му дворе похараше, охараше, огњем попалише; арко узе своју вјерну љубу

Минино он покупи благо, а отиде бијелу Прилипу јевајући и попјевајући.

330

335

63.

рко Краљевић и 12 Арана. атор пење Краљевићу Марко

Арапској покрајини љутој, д шатором седе пити вино. ште Марко чаше не понио, допаде робиња девојка

5 д шатора Краљевића Марка , аде Марка Богом братимити: огом брате, Краљевићу Марко!

шњим Богом и свети Јованом! трости ме данас од Арапа,

10 троје сам допадала руке, о данас, брате, у четврте, ећ дванаест браһе Арапчади;

држе ме, к'о се држи робље,

15

20

25

„Већ ме бију троструком канцијом,
„Нагоне ме, да им лице љубим ;
„Не могу и јадна ни гледати,
„А камо ли, да им лице љубим.“
А Марко је привати за руку,
Посади је до десна колена,
Огрте је коластом аздијом,
А у руке даде чашу вина :
„На, девојко, те се напиј вина,
„Данас те је огрејало сунце,
„Кад си дошла к мене под шатора
Тек девојка чашу приватила,
и приниче, да с' напије вина,
Ал' допаде дванаест Арапа
На дванаест ата Арапскије,
Сташе Марка називати курвом!
„Курво једна, Краљевићу Марко!
Ти ли поста други цар на земљи,
„Да отимљеш робље од Арапа ?
А смеје се Краљевићу Марко :
„Ид'т' одатле, децо Арапчади!
„Да ја о вас не огрешим душе.
Ал' срдити дванаест Арапа,
Сви дванаест сабье потргоше,
Те над Марком шатор оборише,
На шатору исекли конопце,
Паде шатор на сокола Марка
и на његов крсташ алај-барјак
и на Шарца коња великога.
Каде виде Краљевићу Марко
Оборена свилена шатора,

30

[ocr errors]

35

[ocr errors]

40

45

50

55

60

Плану Марко, као ватра жива,
Пак он скочи на ноге лагане,
овати се Шарца великога,
ва се баци Богом посестриму,
Гри пута је опаса појасом,

четвртом од сабье кајасом,
Так потрже сабљу оковану,
е потера дванаест Арапа;
е сече и по грлу бијелу,
ећ и сече по свилену пасу;
дједнога двојица падају,
д дванаест Марко начинио,
д дванаест двадест и четири.
ак се ману преко польа равна,
ано звезда преко ведра неба,
де право на Прилипу граду,

својему двору бијеломе, ак дозивље Јевросиму мајку: евросима, моја стара мајко! 1оја мајко, моја слатка рано ! во, мати,

Богом посестриме, ан” је, мајко, мене какoнo си, доми је, кано чедо своје, з би, мајко, стекли пријатеље • нила је Јевросима стара, нила је, и удомила је Рудника града бијелога велику кућу Диздарића ђу мили девет братенаца. д Марко стече пријатеље; лазио често посестрими;

65

70

75

« PreviousContinue »