Page images
PDF
EPUB

55

60

65

Бесједи му лијепа ћевојка:
„0 мој бабо, од Азака краљу!
„Свашта доста у двору твојему,
„Ништа мене није нестануло;
„Но ево ти поклон и поздравље
„А од сужња Краљевића Марка,
„Да га пустиш из тамнице, бабо,
„А на. вјеру и на вересију
„И на jемца Бога истинога,

Док отиде до Прилипа града,
„За откуп һе донијети благо,
„Донијети двадесет товара;
„Ако ли му вјеровати не ћеш,
„Пусти њега из тамнице, бабо,
„У жељез га гвожђе окуј тешко,
„Он ће ситну књигу оправити
„Мајци својој у Прилипа града,
„За откуп ће донијети благо «
Кад то зачу од Азака краљу,
Он ћевојци пр’јеке р’јечи каже:
„Кучко једна, а не ћери моја!
Шњиме си се, кучко, старанила!
„А тако ми Бога великога!
„Не ћу пустит” из тамнице Марка,
„Држаћу га за девет година,
„Док му змије очи не попију,
„А јакрепи не нагрде лице;
„Док м' отпадну ноге до кољена
И јунаку руке до рамена;
„Кад допадне таке муке Марко,
„Ја ћу пустит” сужња без динара, ,

70

[ocr errors]

75

[ocr errors]

80

[ocr errors]

85

66

90

95

[ocr errors]

„Изнијећу туц'ка на сокаке,
Нека проси, нек се љубом рани.
Кад ђевојка р'јечи разумјела,
Она оде на тамницу Марку,
Све му каза, како краљу каже.
Каде зачу Краљевићу Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Па ћевојци био говорио:
„Богом сестро, краљева ћевојко!
„Донеси ми дивит и хартије,
„Да ја китим једну ситну књигу,
„Да је пратим у Прилипа к Мајци,

Нек продаје земље и градове,
„Нек продаје, нек за душу даје,
„Нек се рани и ода зла брани;
„Вјерној љуби, нек се преудаје;
Милој сеји, да с не куне мноме;
„Мене вође кости иструнуше
„У тамници Азачкој проклетој.“
Донесе му дивит и хартију,
Те је ситну књигу накитио,
Не ќити је, куд је њојзи каже,
Но је кити преко мора сињег,
Преко мора до града Солуна,
До Дојчила Богом побратима:
„0 Дојчило, Богом побратиме!
Тешке сам ти муке допаднуо,
„Тешке муке, у Арапске руке,
„Допаднуо ропства и тамнице,
„А проклете Азачке тамнице;
„У тамници живити не могу,

100

[ocr errors]

105

110

115 120

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

„Тамница је кућа необична ;
„Избави ме, ако Бога знадеш !
Па дозивље сивога сокола :
„0 соколе, пуст ми не остао!
Носи књигу ка граду Солуну,
„Ка Дојчилу Богом побратиму,
Нек избави мене из тамнице.“
Узе соко ону ситну књигу,
Па се изви небу под облаке,
Право оде ка Солуну граду
Баш ујутру у свету неђељу,
Ал' бијаше господа Солунска,
А” бијаше у бијелој цркви
На јутрењи и на летурђији,
Паде соко на бијелу цркву,
Пишти соко, до Бога се чује,
Познаде га Дојчило војвода,
Па ишета из бијеле цркве,
Те он сједе у сребрна стола,
К њему дође сив-зелен соколе,
Испод крила ситну књигу пушти.
Узе Дојчил ону ситну књигу,
Кад он виђе, што му књига каже,
У.

дари се по кољену руком,
Нова чоха прште на кољену
и од злата бурма на рукама,
Сузе рони низ бијело лице:
„Ала! брате, Краљевићу Марко !
„Тешке ти си муке допануо!
„Без јада се избавити не ћеш.“
Па он мисли, што ће и како ће,

135

140

145

[graphic]
[ocr errors]
[ocr errors]

66.

Марко Краљевиќ и А ранин.
Кулу гради црни Арапине,
Кулу гради од двадест тавана,

Читави стихо

многе ријечи на стотине) измијењане и
ви нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неко-
лико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу
загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п.
у пјесми Сестра Леке капеш ана (стих 470-477):
у оригиналу :

прешшампано : Jта с видно, шта си смило- Шта с видіо шта

'

[ocr errors]
[blocks in formation]

А на томе војводи Милошу, На томъ швоме Войводи

Милошу, Бе је виђен, ђе је снажан ју- | Ди є внђенъ дил в снажань нак ;

юнакъ, Јеси л' чуо, ђе причају људи, | Насел чуо

шша говоре

люди, Бе ј' Милоша кобила родила, | Да е Милошъ од, кобиле

рођенъ, А некака сура бедевија, и шо нека сура бедевія, Бедевија, што ждријеби ждра- Бедсвія што ждреби ждра

ле, Нашли су га јутру у ерђели. | Нашли су га зоромъ у ергель. Тако у пјесмн Марко Краљевић и Арапин (стих Би 6): мјесто :

прешшампано : Ударно стакла у певјере, Прилеиio cта кла на пенце pe Простръо је свилом и кадифом. | Прострео в сви лу и кадиффу

За харшију би се могло казати прилепио на пенцеpe, а за сшакло се говори ударио упенцере ;

лѣ ве,

[ocr errors]
« PreviousContinue »