Page images
PDF
EPUB

55

60

65

есједи му лијепа ћевојка:
о мој бабо, од Азaкa красъу!
Свашта доста у двору твојему,
Ништа мене није нестануло;
Но ево ти поклон и поздравље
А од сужња Краљевића Марка,
Да га пустиш из тамнице, бабо,
Ана. вјеру и на вересију
И на jемца Бога истинога,
Док отиде до Прилипа града,
За откуп һе донијети благо,
Донијети двадесет товара:
Ако ли му вјеровати не ћеш,
Пусти њега из тамнице, бабо,
У жељез га гвожђе окуј тешко,
Он һе ситну књигу оправити
Мајци својој у Прилипа града,
За откуп ће донијети благо .
ад то зачу од Азaкa кральy,
н ђевојци пр’јеке рјечи каже:
Кучко једна, а не ћери моја!
Шњиме си се, кучко, старанила!
. тако ми Бога великога!
Не ћу пустит” из тамнице Марка,
Држаћу га за девет година,
Док му змије очи не попију,
4 јакрепи не нагрде лице;
ок м отпадну ноге до кољена
1 јунаку руке до рамена;
Кад допадне таке муке Марко,
а ћу пустит сужња без динара,

70

75

80

85

90

95

[ocr errors]

„Изнијећу туц'ка на сокаке,
„Нека проси, нек се њебом рани.“
Кад ћевојка рјечи разумјела,
Она оде на тамницу Марку,
Све му каза, како краљу каже.
Каде зачу Краљевићу Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Па ђевојци био говорио:
„Богом сестро, краљева ђевојко!
„Донеси ми дивит и хартије,
„Да ја китим једну ситну књигу,
„Да је пратим у Прилипа к Мајци,
„Нек продаје земље и градове,
„Нек продаје, нек за душу даје,
Нек се рани и ода зла брани;
„Вјерној љуби, нек се преудаје;
Милој сеји, да с' не куне мноме;
„Мене вође кости иструнуше
„У тамници Азачкој проклетој.“
Донесе му дивит и хартију,
Те је ситну књигу накитио,
Не кити је, куд је њојзи каже,
Но је кити преко мора сињег,
Преко мора до града Солуна,
До Дојчила Богом побратима:
„0 Дојчило, Богом побратиме!
Тешке сам ти муке допаднуо,
„Тешке муке, у Арапске руке,
„Допаднуо ропства и тамнице,
А проклете Азачке тамнице;
„У тамници живити не могу,

100

[ocr errors]

105

110

[ocr errors]

115

120

[ocr errors]

125

130

Тамница је кућа необична ;
Избави ме, ако Бога знадеш !“
а дозивље сивога сокола :
о

соколе, пуст ми не остао !
Носи књигу ка граду Солуну,
Ка Дојчилу Богом побратиму,
Нек избави мене из тамнице.
зе соко ону ситну књигу,
а се изви небу под облаке,
Сраво оде ка Солуну граду
аш ујутру у свету неђељу,
л бијаше господа Солунска,

бијаше у бијелој цркви а јутрењи и на летурђији, аде соко на бијелу цркву, ишти соко, до Бога се чује, ознаде га Дојчило војвода, а ишета из бијеле цркве, е он сједе у сребрна стола,

њему дође сив-зелен соколе, спод крила ситну књигу пушти. зе Дојчил ону ситну књигу, ад он виђе, што му књига каже, дари се по кољену руком, ова чоха прште на кољену

од злата бурма на рукама, узе рони низ бијело лице: Ала! брате, Краљевићу Марко ! Гешке ти си муке допануо ! Без јада се избавити не ћеш.“. а он мисли, што ће и како ће,

135

140

145

150

Све мислио, на једно смислио,
Па узимље боју карабоју,
Бијело је обојио лице,
Начини се црни Арапине,
Па изведе добра коња дора,
На добра се дора дохитио,
Право оде ка Азак у граду.
Кад је био низ поље Азачко,
Тешко био наљутио дора,
Добар доро на колаче скаче,
У пријеко дванаест аршина,
У дужину двадест и четири,
У висину три копља јуначка“),

155

песна

**) У Будиму су прије осам година прештампане из друге

и чеш врше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: Песме Краљевића

Марка совокуплѣне изъ различити юначки урица. Изданіемъ Консш аншина Каулиціе, Книго,,продавца Ново-Садскога. (Serbische Heldenlieder) у Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. „1836.“ (на осмини 225 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за плату, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршио), него су и у другима.

66.

Марко і раъев и 1 и А ранин.
йулу гради црни Арапине,
тулу гради од двадест тавана,

сноге ријечи на стотине) измијењане и читави стихоEI нагрђенн. Ја іу овдје чуда ради додати само неконко примјера, које сам опазно гдје сам у књижицу гледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п.

пјесми Сестра Меке капетана (стих 470-477): у оригиналу :

прешті пано : видно, IIіта си сміло Іта с видіо шта

[ocr errors]
[ocr errors]

Bao

вме војводи Милошу, Ha

II.17 швоме, Войводи

Милошу, иђені, ђе је снажан ју- | |u с внђень дил : снажань

юнакъ.

чуо, ђс причају људи, | Насил чуо иш а говоре

люді. Енлоша кобила родила, Да : Милошъ од кобиле

рођенъ. да сура бедевија, и шо нека сура бедевія, аа, што ждријсби ждра - | Бедевія Ішто дреби ждра

лъ ве. су га јутру у ерђели. | Нашли су га зоромъ у ергели. ако у пјесмн Марко Краљевић и Арапин (стих 5. 6): мјесто :

прештампано: стакла у певере,

Прилейіо та кля на пенije jpe -о је свилом и каднфом. | Простресо в сви лу и кадиффу харшију би се могло казати прилепио на пенцеа за стакло се говори ударио упенцере ;

та K9

« PreviousContinue »