Page images
PDF
EPUB

Украј сињег мора дебелога;
Кад је Арап кулу начинио,

не

ода

,,чиниги.

је у оригиналу смисао, да је Арапин прострьо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6): мјесто:

ирешшампано: А не може служит” мрка вина А може служит Марка

віномъ (!!!).
А у пјесми Смрш Марка Краљевића (стих 69):
мјесшо :

ирешшампано: л'јен ти бјеше , ја за мало | Лієвъ шы быше я за мало

доба (?!!!).
Тако је
претампано

задужбине мјесто
-
градиш задужбине“, а у Српскоме је рјечнику (код
ријечи задужбина) назначена разлика између гради-
шь задужбину и чиниши задужбину! Тако је у пјесми
Марко Краљевић и Муса кесеција (у стиху 10) од
., одврћ ћу се начињено одвршћу се!“ Тако је у
пјесми Урош и Мрњавчевићи (у стиху 71) од са-
гр'јешио начињено согрѣшio, а у пјесми Марко Кра-
љевић и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од згрі-
јешио начињено согрешio; ан Француз у Паризу,
који је иoле учио познати разлику између Славенски-
јех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима
није Српски со (него са, или су, или c — које се пред
гдјекојијем словима претвара у 3, као изу Ж—!
Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху
109) мјесто „нек се цркве красе“ прештампано
се Цркве красу"! Тако је у пјесми Марко Краљевић
и кћи краља Арапскога на два мјеста (у стиху 35 и
37) од „По шомначињено „По шимъ! А у тој
истој пјесми (у стиху 16) „од извадисмо кавгу“ на-
чињено је завадисмо кавгу! По народноме говору

нек

[ocr errors]
[ocr errors]

(

79

5

[ocr errors]

10

Ударио стакла у пенџере, Простръо је свилом и кадифом, Па је онда кули говорио : Што ћеш пуста у приморју, ivло ? „Кад по тебе нитко шетат нема : „Мајке немам, а сестрице немам, „А јоште се оженио нисам, -„Да по тебе љуба моја шеһе; Ал' тако ме не родила мајка, „Већ кобила, која бедевију. „Запросићу у цара ђевојку: „Јал” hе ми је царе поклонити. „Јали ће ми на мејдан изиһи. “ Го је Арап кули изрекао, а он одмах ситну књигу пише, Те је шаље цару у Стамбола : Господине, царе од Стамбола ! Код мора сам кулу начинио, По њојзи ми нитко шетат” нема, А јоште се оженио нисам ;

15

20

ca

може

явга се не може завадиши, него се замешне, учаики, гради и (у пјесмама) извади; а људи се заваде, е постане кавга! и т. д. Кад се ова ствар расуди Сви ју страна, онда

казати, да је ово право мјерило жалоснога ања данашње наше литературе. По овоме вад сваки -метав човјек може помислити : кад се овако роднијем пјесмама, које су наштампане, по свијету

разишле и на различне језике превођене, а шта Е од

њих било, да су их ова ки наши књижевници уп.љали и први пут штампали ?

ЧИНИ

25

[ocr errors]
[ocr errors]

30

35

„Пок.1они ми шћерцу за љубовцу;
Ако .' ми је поклонити не ћеш,
„А ти хајде на мејдан јуначки.“
Дође књига цару честитоме,
Када виђе, што му књига каже,
Стаде царе трант” мејданције,
Обећава благо небројено,
Ко погуби црног Арапина.
Мејданшје м.поге од.тазише,
А. Стамбо.ту ни један не дође.
Нуто цару велике невоље!
Behе њему неста мејданија,
Све погуби црни Арапине.
Hн ту није големe невоље,
Ал с опреми црни Арапине
Из приморја са бијеле куле:
Он с обуче урухо господско,
А припаса сабљу оковану,
Па опреми сив у бедевију :
Потеже јој седмере колане,
Заузда је уздом позлаћеном,
Па привеза чадор у теркију,
и са стране тешку топузину ;
Кобили се на рамена баци,
Па упрти копье убојито,
Оде право бијелу Стамболу.
Кад је дош'о пред Стамболска врата,
Пред вратима копље ударио,
А за копье свез'о бедевију,
ІІак разане бијела чадора.
и на Стамбол он наметну намет :

40

45

50

55 60

65

70

Све на ноһцу по јалову овцу 1 Фуруну љеба бијелога.

, едaн чабар жәжене ракије. По два чабра црвенога вина, 1 по једну лијепу ћевојку, Le

му служи црвеник, вино, А ноћи јој бјело лице љуби, неви даје у земљу Талију, се узима небројено благо. ако држа три мјесеца дана: Ни ту није голема зулума: крап узја танку бедевију, Паһера је кроз Стамбо бијели, ође право под цареве дворе. Виче цара из грла бијела: Море царе! изводи евојку. а потеже тешку топузину, Боме лупа цареве дворове, асу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, Јаде њему цуру на срамоту. једе Арап свадбу уговарат”: До петнаест бијелијех дана, Док отидем у приморје равно, и сакупим киту и сватове Так посједе танку бе,девију, І отиде у приморје равно, а он купи киһене сватове. ад то зачу царева ћевојка, [вили јадна, како љута гуја: Јаох мене до Бога милога!

75

[ocr errors]

80

85 90

95

100

„За кога сам лице одгајила!
„Да га .љуби црни Арапине!“.
У то доба и ноћ омркнула;
Сан усни.та госпођа царица;
"Бе јој на сну чоек говорио:
„Има, гоено, удрятави вашој
„Равно полье широко Косово,
„В град Прилип уполь у Косову,
„У Ірилину Краљевићу Марко;
Вале Марка, да је добар јунак:
Iloju.ьи књигу Марк у Краљевићу,

Ilосини та Богом истинијем,
„Обреци му благо небројено,
„Ilек ти отме нерцу од Арапа.“
Кад ујутру јутро освану.о,
(на трчи пару господару,
Те казује, шта је усну снила.
Кад је царе рјечи разумијо,
Брже пише сиһана Фермана,
Те rа на.ье бијелу Ирилипу,
На кољено Краљевићу Марку:

Богом синко, ipa.ьевиһу Марко! „Ходи мене бпје.ту (тамболу, „Ilогу би ми прног Арапина, „Да мн Аран не води ђевојку, „Даһу тебе три товара блага.“ Ферман oдe fiраљевићу Марку, Када Марко сићан Ферман прими, и над виће. пшта су њему пише, Он говори царском татарину: „Иди с Богом, царев татарине!

105

[ocr errors]

110

66

115

« PreviousContinue »