Page images
PDF
EPUB

9

120

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

„Поздрави ми цара поочима:
„Ја не смијем на Арапа доћи;
„Арапин је јунак на мејдану;
„Кад ми узме са рамена главу,
Што ће мене три товара блага?“
Оде татар цару честитоме,
Те казује, што је рек'о Марко.
Кад то чула царица госпођа,
Она гради другу ситну књигу,
Те је шаље Краљевићу Марку:
„Богом синко, Краљевићу Марко!
„Не дај мене шћерцу Арапину,
„Ево тебе пет товара блага. “
Књигу прими Краљевићу Марко,
Када виђе, што се у њој пише,
Он говори царском татарину:
„Иди натрак, царев татарине!
„Иди кажи мојој поматери:
„Ја не смијем на Арапа доћи;
„Арапин је јунак на мејдану,
Скинуһе ми главу са рамена;
„А ја волим моју русу главу,
Her' све благо цара честитога. “
Оде татар и каза царици,
Што је рек'о Краљевићу Марко.
Кад то зачу царева ђевојка,
Скочи млада на ноге лагане,
Пак довaти перо и хартију,
улице је пером ударила,
Од образа крви отворила,
Марку ситну књигу написала:

135

22

[ocr errors]

140

[ocr errors]

145

12

150

155

[ocr errors]
[ocr errors]

160

[ocr errors]
[ocr errors]

Богом брате, Краљевићу Марко! „Братимим те Богом истинијем, „И кумим те Богом истинијем „И вашијем светијем Јованом, Не дај мене црну Арапину, „Ево тебе седам товар” блага, И ево ти седам бошчалука, Нит” су ткани, нити су предени, „Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани: и даћу ти од злата синију, „На синији оплетена гуја, Повисоко главу издигнула, Узубима држи драги камен, „Поред ког се види вечерати „У по ноћи, као у по дана: „ и даћу ти сабљу оковану, На којој су три балчака златна „И у њима три драга камена (Ваља сабља три царева града), „Још һу царев печат ударити, „Да те везир погубит не може „Док честитог цара не запита. Посла Марку књигу по татару; Када Марку ситна књига дође, Те он виђе, што му књига каже, Онда стаде Марко говорити: „Јаох мене, моја посестримо! „Зло је поћи, а горе не поћи: „Да с не бојим цара и царице, Ја се бојим Бога и Јована;

165

[ocr errors]
[ocr errors]

170

66

175

[ocr errors]
[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors]

185

190

Баш һу поћи, да не һу ни доћи.
Он опреми натраг татарина,
Нит” му рече доћи, ни не доћи,
А он оде на танану кулу,
Те облачи на се одијело:
А на плећи ћурак од курјака,
А на главу капу од курјака ;
Па припаса сабљу оковану,
Јоште узе копље убојито;
и он сиђе у подруме Шарцу,
Потеже му седмере колане;
Па наточи један мијех вина,
Објеси га Шарцу с десне стране,
А слијеве тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо ;
Тад се баци Шарцу на рамена,
Оде право бијелу Стамболу.
Када дође бијелу Стамболу,
Он не иде цару ни везиру,
Веће иде у Новога хана,
У хану је конак учинио.
Кад је било испред тавне ноћи,
Он поведе Шарца на језеро,
Да га ладне напоји водице,
Ал' му Шарац воде пити не ће,
Већ погледа често око себе,
Ал' ето ти Туркиње ђевојке,
Покрила се злаћеном марамом ;
Како дође на језеро млада,
Поклони се зелену језеру,
Пак језеру стаде бесједити:

195

200

205

210

[graphic]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

23

245

[ocr errors]
[ocr errors]

250

255

[ocr errors]

Рече њојзи Краљевићу Марко:
Посестримо, Туркињо ћевојко!
„Док је мене и на мене главе,
„Не дам тебе црном Арапину;
Немој другом казивати за ме,
„Behе кажи цару и царици,
„Нек ми штогођ за вечеру спреме,
Ал' нека ми вина не омале,
„Нек ми пошљу у Новога хана ;
„Кад Арапин са сватови дође,
„Нека њега л'јепо дочекају,
И нек тебе даду Арапину,
„Да у двору не замеће кавге,
„А ја знадем, ће ћу те отети,
„Ако Бог да и срећа јуначка.“
Оде Марко у хана Новога,
Ађевојка у цареве дворе,
Па казује цару и царици,
Да је дош'о Краљевићу Марко ;
Кад то зачу царе и царица,
Спремише му господску вечеру,
и

спремише црвенога вина,
и послаше у Новога хана.
Сједе Марко пити рујно вино,
A Стамбол се стаде затворати;
Дођ ханција, да затвори врата,
Пита њега Краљевићу Марко :
„Што се тако рано затворате?“
Ханција му право називаше:
Ој Бога ми, незнани јуначе !
„Арапин је шћерцу испросио

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »