Page images
PDF
EPUB

275

[ocr errors]

280

285

„На срамоту у цара нашега, Вечерас ће доћи по ћевојку; „Од његова страха великога Ми се тако рано затворамо. Не да Марко затворити врата, Већ он стаде, да види Арапа и његове киһене сватове. Стаде јека бијела Стамбола, Ал' ето ти црна Арапина На кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, Пет стотина црнијех Арапа : Арап ђевер, стари сват Арапин, A Арапин црни младожења ; Скачe пуста под њим бедевија, Испод ногу камен излијеће, Те разбија xане и дуһане! Кад су били испред Новог хана, Онда Арап сам себе говори: „Боже мили! чуда великога! „Цијел Стамбол јесте позатворан „Од мојега страха великога, „Осим врата од Новога хана! „Да л' у њему ниђе никог нема ? „Да л' је како лудо и манито, „Које јоште за мој страх не знаде ?с. Оде Арап пред цареве дворе, И ту тaвну ноћцу преноћише. Кад у јутру јутро освануло, Цар изведе Арапу ћевојку, и опреми рухо ћевојачко :

290

2

295

[ocr errors]

300

[ocr errors]

305

Кад су

[ocr errors]

310

315

Натовари дванаест товара.
Пође Арап кроз Стамбол бијели
Са ћевојком и са сватовима;

били
испред

Нова хана,
Опет ханска врата отворена ;
Арап нагна танку бедевију,
Да погледа, тко има у хану;

;
Марко сједи насред Новог хана,
Те он пије црвенику вино,
Не пије га чим се вино пије,
Beh леђеном од дванаест ока,
Пола пије, пола Шарцу даје;
Шhаше Арап да заметне кавгу,
Али Шарац свезан на вратима,
Не даде му унутра уићи,
Већ кобилу бије по ребрима.
Арапин се у сватове врати,
Па одоше низ Стамбол-чаршију.
Тада уста Краљевићу Марко,
Он изврати һурак од курјака,
и изврати капу од курјака;
Своме Шарцу потеже колане,
Па објеси мјешину са вином,
C

друге стране тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Он узима копље убојито,
Пак ее скаче Шарцу на рамена,
Ишћера га на Стамбол-чаршију.
Када стиже Арапске сватове,
Одмах стаде заметати кавгу
и прогонит” стражње мимо прве;

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

335

[ocr errors]

340

[ocr errors]

345

[ocr errors]

Кад доһера Шарца до ћевојке,
Он погуби кума и ђевера.
Глас допаде црном Арапину:
„Зла ти срећа, црни Арапине!
Стиже јунак у твоје сватове;
„Коњ му није коњи каквино су,
„Веће шарен, како и говече;
„Нит” је јунак к'о што су јунаци: •
„На њем у је ћурак од курјака,
„На глави му капа од курјака,
„Нешто му се у зубима црни
Као јагње од пола године;
„Како стиже, он заметну кавгу,
„И прогони стражње мимо прве,
„Погуби ти кума и ђевера.“
Врати Арап сиву бедевију,
Па говори Краљевићу Марку:
„Зла ти срећа, незнани јуначе!
Који те је ђаво навратио,
„Да ти дођеш у моје сватове,
„Да погубиш кума и ћевера ?
„Или си луд и ништа не знадеш?
„Ил” си силан, пак си полудио?
Или ти је живот омрзнуо?
„А тако ми моје вјере тврде!
„Потегнућу дизген бедевији,
„Седам ћу те пута прескочити,
„Седам отуд, а седам одовуд,
„Пак һу онда тебе одсјећ главу. “
Ал говори Краљевићу Марко:
„Бре не лажи, црни Арапине!

350

355

[ocr errors]

360

[ocr errors]

365

[ocr errors]

370

375

380

Ако Бог да и срећа јуначка,
„Ти до мене ни доскочит не ћеш,
„А камо ли мене прескочити!“
Ал да видиш црног Арапина!
Кад покупи дизген бедевији,
Пак је уд’ри оштром бакрачлијом,
Доиста га прескочити шћаше ;
Ал' не даде Шарац од мејдана,
Већ се пропе он на ноге стражње,
и кобилу на предње дочека,
и мало је довaти зубима,
Те јој уво десно одaдрије,
Сва кобила у крви огрезну.
Да је коме стати, те виђети,
Кад удари јунак на јунака:
Црни Арап на Краљевића Марка!
Нити може погубити Марка,
Нит” се даде Арап погубити;
Стоји звека бриткијех сабаља.
Тераше се четири сахата ;
Када виђе црни Арапине,
Да ће њега освојити Марко,
Он окрену танку бедевију,
Па побјеже кроз Стамбол-чаршију.
За њиме се натурио Марко ;
Ал' је брза пуста бедевија,
Брза му је, као горска вила,
итијаше да утече Шарцу;
Паде Марку на ум топузина,
Пак заљула покрај себе њоме,
Стиж” Арапа међу плећи живе,

385

390

395

Арап паде, а Марко допаде,
Одсијече од Арапа главу,
и увати танку бедевију;
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, 400
Ал' од свата нигђе никог нема,
Сама стоји лијепа ћевојка,
и око ње дванаест товара
Лијепога руха ћевојачког.
Врати Марко лијепу ђевојку,

405 Одведе је у цареве дворе, Па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ћевојке, „А ето ти од Арапа главе, „А ето ти дванаест товара

410 „Што с спремио руха уз ђевојку.“ Па он врати својега Шарина, Оде право бијелу Прилипу. Кад ујутру јутро освануло, Спрема царе седам товар” блага

415 Ађевојка седам бошчалука, Нит?

су ткани, нити су предени,
Ни у ситно брдо увођени,
Већ од чиста злата саљевани;
Послаше му од злата синију,

420
На синији исплетена гуја,
Повисока главу издигнула,
Узубима држи драги камен,
Код кога се види вечерати
У по ноћи, као у по дана;

425 Послаше му сабљу оковану, На којој су три балчака златна,

« PreviousContinue »