и
у њима три драга камена, и међ” њима царев печат стоји, Да га везир погубит” не може, Док честитог цара не запита ; Све послаше Краљевићу Марку : „Ето, Марко, блага неколико ; Ако л' тебе понестане блага, Опет дођи поочиму твоме.“
Марко Краљевић и Муса
кесеци ја. Вино пије Муса Арбанаса *") У Стамболу у крчми бијелој; Кад се Муса накитио вина, Онда поче пијан бесједити: Ево има девет годиница
5 „Како дворим цара у Стамболу, „Ни издворих коња ни оружја, „Ни доламе нове ни половне ; „Ал' тако ми моје вјере тврде! „Одврћ ћу се у равно приморје,
10 „Затворићу скеле око мора и друмове около приморја, „Начинићу кулу у приморју, „Око куле гвоздене ченгеле, „Вјешаћу му хоце и хације.“
15 Штогођ Type пјано говорило,
9) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасих.
То триjезно беше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
и друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоце и хације,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга ћуприлијћ-везира
и са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
и увати Куприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданције тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесецију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хора Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесецију.“
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоца Ћуприлијћу!
„Јер помињеш Краљевића Марка ?
и кости су њему иструнуле;
Има пуно три године дана
Како сам га врг'о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.
Вели њему хоца Ћуприлијћу:
На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз’о Марка ?
Вели њему царе господине :
„Дао бих му на Босни везирство
„Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара. “
Скочи хоца на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
и изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог ;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива ;
Нокти су му орати би мог'о;
Убила та мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи. .
Вели царе Краљевићу Марку:
„Јеси лђегоћ у животу, Марко ?
„Јесам, царе, али у рђаву. “
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио ;
Па он пита Краљевића Марка:
Можеш ли се, Марко, поуздати,
„Да отидеш у приморје равно,
„Да погубиш Мусу кесецију ?
„Даћу блага, колико ти драго.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат",
Камо л' с Мусом мејдан дијелити!
„Намјести ме ћегоћ у механу,
„Примакни ми вина и ракије
и дебела меса овнујскога,
„Ибешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана. “
Цар добави три бербера млада:
Један мије, други Марка брије,
А трећи му ноктe caрезује ;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
и дебела меса овнујскога,
ибешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио ;
Пита царе Краљевића Марка:
„Можеш ли се веће поуздати?
„Досади ми љута сиротиња
Све тужећи на Мусу проклетог.“
Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине
Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити. «
Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко удесницу руку,
Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари:
„Богме, царе, јоште није време. “
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало по начини;
Када виђе, да је за мендана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
и дв'је капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана. “
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.“
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака:
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њем у Краљевићу Марко :
„Јели добра, Новаче ковачу?“
Новак Марку тихо говорио :
Ето сабље, а ето наковња,
„Ти огледај сабљу каква ти је. “
Ману сабљом и десницом руком
и удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:
|